Zlostavljane žene u Nišu sve češće prijavljuju nasilje

Foto: www.growingupchaotic.com

Foto: www.growingupchaotic.com

Broj slučajeva nasilja nad ženama u Nišu za 20% je manji u 2015. u odnosu na 2014. godinu.

Prema tvrdnjama Bratislava Timotijevića, šefa odseka za suzbijanje maloletničke delikvencije, sve je veći broj prijavljenih slučajeva zlostavljanih žena. Statistika se polako menja nabolje, a niški Centar za devojke, Udruženje Romkinja „Osvit“ i Centar za socijalni rad i dalje rade na osnaživanju žena.

„Od našeg osnivanja kroz radionice sa srednjoškolkama radimo na prevenciji nasilja, tačnije dve trećine radionica tiču se prevencije nasilja. Kada je reč o međusektorskoj

Tatjana Nikolić Foto: Emilija Miljković

Tatjana Nikolić Foto: Emilija Miljković

saradnji onih koji se bave problemo nasilja nad ženama mislimo da ona može biti bolja, dakle uključujući istovremeno i institucije i nevladine organizacije. Verujemo da je uloga nevladinih organizacija posebno bitna u radu sa ženama koje su pretpele nasilje s toga samo mi tu da ih saslušamo, informišemo o njihovim pravima i osnažimo“, rekla je Tatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojka iz Niša, na Konferenciji „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“.

Milan Milenović iz Centra za socijalni rad kaže da je ova institucija tu da razume i osnaži žene, ali se pre svega bavi procenom rizika da se nasilje ponovi i da, koliko je u njihovoj moći, zaštite zlostavljanu ženu. Milenović tvrdi da je stepen spremnosti počinioca da se menja bitan za planiranje zaštite žrtve, a on i njegove kolege takođe se bave time.

Jedna od 13 govornika i govornica u delu „Lokalni akteri i akterke“ na konferenciji „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“ bila je i Ivana Milovanović, sudinica Osnovnog suda u Nišu, koja predlaže da se, osim procene rizika da se nasilje u porodici ponovi, nakon iricanja i najblaže i najstrože kazne sa počiniocem nasilja treba raditi da slično ne bi ponovilo.

„Osudićemo ga na najvišu propisanu kaznu zatvorom. Izaći će na slobodu i opet će maltretirati ženu jer je ‘zbog nje toliko vremena proveo u zatvoru’. Da se nasilje ne bi ponavljalo trebalo bi napraviti tretman i program u zatvorskim ustanovama kroz koji učio šta je rodna ravnopravnost, ukazalo bi mu se na to šta je zapravo nasilje, kako ono nije opravdano i nije način za rešavanje problema, a svakako da bi adekvatni stručnjaci trebali da rade sa njim i da utiču na psihološku stranu ličnosti. Treba se krenuti od uzroka, da ne bi kažnjavanje bilo samo sebi cilj“, predložila je Ivana Milovanović.

Ona je preko 100 prisutnih na konferenciji upoznala sa jednim, nažalost, obeshrabrujućim podatkom koji se u toku 2014. i 2015. praktikovao više nego prethodnih godina.

„Duplo veći broj postupaka okončan je pred tužilaštvom u toku ove dve godine, konkretno za krivično delo nasilja u porodici. Razloge je to što je najčešća izicana obaveza uplaćivanje

Ivana Milovanović Foto: Emilija Miljković

Ivana Milovanović
Foto: Emilija Miljković

određene sume novca u humanitarne svrhe. Šta to znači? To znači da se podnese krivična prijava protiv okrivljenog, on ode kod tužioca, tužilac mu predloži da uplati određeni iznos u humanitarne svrhe, okrivljeni to uradi, a okrivljena se uključuje tek na kraju i to tako što dobija rešenja da je okončana njena krivična prijava. I kakvu poruku šaljemo žrtvi? I kako da nasilnik shvati da je nasilje nedozvoljeno i društveno nedopustivo?“, zaključila je sudinica Ivana Milovanović.

Da li je rad na prevenciji bitaniji od rešavanje prijavljenih slučajeva?

Broj i brzina rešavanja slučajeva do sada nisu bili na zavidnom nivou. Svega 70 počinilaca nasilja u Srbiji dobilo je sudsku presudu iseljenje iz stana, a u protekloj godini bilo je oko 10.000 prijavljenih slučajeva od strane zlostavljanih žena. Kako bi se ova statistika promenila i kako bi institucije efikasnije rešavale ovaj problem one su pre godinu dana potpisan sporazum o međusektorkoj saradnjina.

„Sve gradske institucije, počev od Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Sigurne kuće, organizacije civilnog društva koje godinama partnerski rade sa institucijama na rešavanju ovog problema potpisnice su ovog sporazuma koji ima za cilj uvezivanje svih institucija radi bržeg preveniranja, otkrivanja i na kraju sprečavanja nasilja. Od 2011. godine u Nišu radi prva regionalna Sigurna kuća, nažalost od njenog otvaranja ni jedan jedini dan ona nije bila prazna što je pokazatelj da je nasilje dan ženama i dalje veliki problem“, istakla je Dragana Krstić Stojanović, predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, i dodala da će do kraja tekuće godine prvi put biti usvojen akcioni plan za rodnu ravnospravnost i poboljšanje položaja žena i to nakon što su Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti usvojili odbornici i odbornice u skupštini Grada Niša.

Foto: Emilija Miljković

Foto: Emilija Miljković

„Činjenica je da se uglavnom bavimo posledicama rodno zasnovanih nasilja. Ono na čemu moramo više raditi, čini mi se da to mora biti primarna stvar svih nas, i organizacija civilnig društva i različitih institucijalnih mehanizama, je rad na prevenciji. Decu prvog razreda osnovne škole trebamo učiti šta je to rodna ravnopravnost i kako da različite sukobe nauče da rešavaju mirnim putem. Obrazovanje, obrazovanje, najbitnije je obrazovanje. Ali šta deca da rade kada recimo imaju knjigu kao što je ‘Svet oko nas’ koja je puna stereotipa? Tamo ni na jednoj slici nećete videti osobu tamne puti, niti dete u invalidskim kolicima, lekari su isključivo muškarci, a žene su medicinske sestre, a u životu nije tako“, upozorila je i savetovala Nevena Petrušić, profesorka na niškom Pravnom fakultetu i članica Ženskog istraživačkog centra, i osvrnula se na to da nemamo dobar mehanizam pri pružanju podrške zlostavljanim ženama koje su usled sudskog procesa.

Nevena Petrušić tvrdi da se za žene koje su pretrpele nasilje ne čini dovoljno, da ih treba pitati i da će same najbolje reći šta im je potrebno, a bismo im to omogućili i da bismo im omogućili da reorganizuju svoj život moramo se svi potruditi, počev od države, tvrdi ona.

Konferenciju „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“ u okviru kampanje „16 dana aktivizma“ organizovale su aktivistkinje Centra za devojke iz Niša uz podršku Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *