Vuk Ršumović: Sledeći film bez dece, bez životinja i bez rata

Scena iz filma Ničije dete

Scena iz filma Ničije dete

Od ove nedelje, u domaće bioskope nam je stigao film Ničije dete, koji je svoju svetsku premijeru doživeo na filskom festivalu u Veneciji gde je i osvojio 3 nagrade: nagradu publike, nagradu kritike i nagradu za najbolji scenario.

Film prati dečaka koga pronalaze lovci u šumi, među vukovima, i odvode ga u sirotište u Travniku, a iz Travnika ga šalju u Beograd. Dečak se ponaša kao vuk i nema osećaj za govor, a jedino sredstvo komunikacije mu je režanje i cviljenje.

U sirotištu u Beogradu, do njega jedino dopire dečak po imenu Žika koji se sa njim zbližava i pomaže mu u svakodnevnom životu.

Povodom početka biskopskog života filma, danas je u bioskopu Vilin grad održana specijalna projekcija za novinare nakon koje smo imali priliku da popričamo sa rediteljem Vukom Ršumovićem.

Pre svega, odakle ideja za priču?

Ja sam čuo tu priču od supruge koja je radila sa maloletnim delikventnima u domu Vasa Stajić na nekim radionicama. Ona je čula tu priču od vaspitača, a kada mi ju je ispričala, u meni je to probudilo nešto, neko interesovanje i znatiželju. Jer je to bilo toliko metaforično i onda sam jednostavno osetio da nešto moram da uradim sa tim. Nisam znao tačno šta, sve dok me ona nije upoznala sa vaspitačem. Tu smo nas dvojica počeli da sarađujemo. On je bio veoma zainteresovan da ispriča tu priču i tu se negde javila ideja da je najbolje da napravimo film od toga.

A da li postoji neka povezanost između same teme, divlje dete među vukovima, i Vašeg imena?

To su me pitali i u Veneciji i bilo mi je jako interesantno. Svi su pitali „Pa dobro, zovete se Vuk, a kako sad ovo?“. Ne znam. To se tako samo desilo. Nemam drugog objašnjenja. A i sam film je prožet nekim koincidencijama. Recimo način na koji smo pronašli Denisa koji igra glavnu ulogu.

Kakva je to koincidencija vezana za Denisa?

Desila se srećna okolnost da je moj producent video Denisa na snimanju filma Enklave i da je imao sve ono što sam tražio: dobro kretanje i izraženu imaginaciju. Zatim ga je proveo ga kroz ceo proces kastinga. Denis je tada imao 13, 14 godina kada smo počeli sa snimanjem. Bili su tu još neki klinci, ali nisam bio potpuno zadovoljan njima. Ono što je meni bilo jako važno je da je imao neku vrstu empatije i emocije i bio je dosta senzitivan, što je drugima manje više falilo. Kada smo se upoznali, pitao sam ga da li je imao kućnog ljubimca, a on mi je onda ispričao kako je našao nekog psa lutalicu na ulici i da ga je hranio ispred zgrade gde živi, a onda su došli šinteri i odveli su ga i uspavali su ga i onda se rasplakao. Prosto sam znao da je on pravi za ovakvu jednu ulogu.

Njegova uloga je jako zahtevna, a s obzirom da je ovo njegova prva glavna uloga, kako ste ga uopšte spremali?

Radili smo razne vežbe improvizacije. On nije čitao scenario na početku pošto iz iskustva znam da je mnogo teže da neko uđe u lika i bude opušten ako pročita scenario. Onda on razmišlja o liku i stalno su oni momenti „pa kako ja sad ovo“, a to nisam želeo jer on nije profesionalni glumac. Bilo bi mi teže da ga odvratim od svega toga što bi smislio. Tek na kraju, pred samo snimanje sam mu dao scenario da pročita. Uglavnom smo radili te neke vežbe koje su bile najpribližnije onome što se od njega traži u scenama. Sa svom decom smo uglavnom imali te vežbe. Improvizovali smo neku vrstu hijerarhije, jer vi kada ste u čoporu vi tamo imate neku hijerarhiju, a i kada ste u domu i tu vlada neka hijerarhija. Onda smo radili vežbe poverenja, borbe i dosta smo radili na njegovim emocijama. To se ispostavilo kao super jer ne samo on, već sva deca su bila spremna od samog početka snimanja i svi profesionalni glumci su bili oduševljeni i stalno su pričali.

Ovo je Vaš rediteljski prvenac. Kakav je osećaj da prvi film pokupi toliko nagrada?

Lep je osećaj, naravno. Šta znam, svi su bili fantastični i svi su dali sve od sebe da nismo verovali kada su sve te nagrade došle. Kada smo odradili film, svima nam je savest bila mirna jer smo znali koliki deo sebe smo uložili, ali svakako veoma znači kada vidite da film komunicira sa publikom i da ljude veoma dotiče ta priča nebitno odakle su. Zato sam i napravio film, da bih komunicirao sa ljudima.

Da li su u najavi neka nova ostvarenja?

Svi očekuju nešto od mene, a najviše producent, tako da će verovatno biti nečega. Bilo mi je jako teško da se razdvojim od cele ekipe i filma. Ali onda sam, što bi se reklo, pustio film da živi i sada već razmišljam o nečemu novom.

Na pitanje o potencijalnoj temi za budući projekat, Vuk Ršumović je kroz smeh rekao:

Pa znam da će biti bez dece, bez životinja, savremena priča i bez rata.

Film Ničije dete možete pogledati u bioskopu „Vilin Grad“  svakog dana od 20:30 i u bioskopu „Kupina“ od 20:15.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *