Tri karte za balkon u sredini

Vlatko Stefanovski je u subotu, po prvi put u solo izvedbi, nastupio u prepunoj sali Doma Vojske. Kada ljudi kažu „prepuna sala“ misle na gužvu, na guranje za ulazak na svoje mesto, ali ne i uvek krcatu salu, popunjenu do poslednjeg mesta. Pa čak i dodatu po koju školsku stolicu, da se nađe.

Foto: Vukašin Stanojević

Ne znam da li je ovo ideja i plan organizatora ili su te školske stolice na balkonu uvek tu, ali za ovaj koncert su svakako poslužile. Iako je Vlatko dao dovoljno vremena ljudima da zauzmu svoja mesta, kao po dobrom srpskom običaju, elita dolazi kasnije. No, ispade da su se ti što su poslednji došli najbolje i smestili, na dodatim stolicama, na balkonu, gde se sa sredine sve lepo vidi i ničije pomeranje ti ne smeta da uživaš u nastupu. Samo jedan od dokaza koliko je ljudi čekalo i tražilo ovakvu umetnost i užitak u našem gradu.

Mada je Stefanovski dobro upoznat sa niškom publikom i obratno, ovog puta je bilo drugačije. Za razliku od uzavrele atmosfere pomešanog roka i prepoznatljivog „je’n dva tri, je’n dva je’n dva“ koju smo do sada imali prilike da srećemo u Banovini i na drugim mestima gde je Vlatko nastupao, sada je bilo dosta mirnije, sa sasvim drugačijom energijom starijih poštovalaca grupe Leb i Sol, ali i mlađih fanova.

Kao gost na koncertu, na bini se pojavio unuk Seata Fejdića, Nebojša, koji je zvukom trube doprineo etno ritmu i začinio ceo koncert izazvavši aplauze.

Po reakciji publike reklo bi se  da su svi uživali u  „primeni sile“ i ogromne količine energije koju nosi ovaj umetnik nekadašnje grupe Leb i Sol, za čije smo hitove svi zdušno uskliknuli. A ne bi se reklo i da se neko požalio što sa njim nije ostatak benda, osećaj i doživljaj je bio potpun, a i scenski nastup i izgled na nivou. Jedina zamerka mogla je biti samo na trajanje celokupnog užitka…Ali zadovoljili smo se jednim vraćanjem na bis.

Nisam mogla a da ne primetim, kako je pored oduševljenja pesmom „Čukni vo drvo“, jedna sredovečna žena (da ne kažem baka) ispred mene, ne obazirući se jako stisla ruku svoga muža na stihove „Hope, faith, love“ i glasno vikala.

Pa neka i to bude poruka ovog koncerta!

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *