Treba slaviti dane kada Niš postaje centar kulturnih dešavanja

Pravljenje pešačke zone od mosta na Nišavi u samom centru grada nikada mi nije delovalo smislenije, nego kada je sinoć taj most zastrt crvenim tepihom.

Moj se grad lepo doterao za 52. Filmske susrete. Svečanost. I treba slaviti dane kada postaje centar kulturnih dešavanja u Srbiji.

Nakon posete Gradske kuće i prijema kod gradonačelnika, glumci su krenuli u pohod na tvrdjavu. Vijorile se svečane haljine i blještali blicevi.

Drago mi je što mogu da kažem „kad bih počela da nabrajam imena glumaca koji su prodefilovali sigurno bih nekog izostavila“.

Drago mi je i što je gledalište bilo puno. Neko je na mojoj početnoj po fejsu digao uzbunu da karata više nema. Kada sam otišla da podignem akreditacije, karata je još bilo u prodaji i do 18h, pred početak.

Videvši kišobrane, kao dekoraciju u Oficirskom domu, bi mi žao što moje mesto, kao mesto novinara nije bilo numerisano i što možda neću dobiti kišobran uz paket dobrodošlice.

No, kišobrani odavno već nisu deo paketa dobrodošlice za gledaoce. A ove godine su i paketi u potpunosti izostali. Osećam se kao da jedem čokoladu kojoj je cena ostala ista, ali više nije 100g, nego 80g.

Jelica Sretenović, predsednica žirija, preuzela je ključ i rekla čuveno „kolege glumci, tvrđava je naša“. Ceca Bojković se zahvalila za nagradu Pavle Vujisić, i proglasila festival otvorenim. Boja vatromenta slivale su se nebom iznad tvrđave.

Film Stado otvorio je festival. Smejali smo se kolektivno. Organizatorima, glumcima i sebi samima, dok smo gledali u ogledalo današnjice srpske kinematografije.

Ko bi pod onim reflektorima rekao da je “Dabogda doživeo duboku starost u ovoj zemlji i ti i svi tvoji!” može da zvuči kao kletva?

A kada pomisliš da je Glogovac na filmu već pokazao sve valere svog umetničkog izraza, on dobije ulogu homoseksualca, Hrvata. I briljira u “Ustavu Republike Hrvatske”, koji je bio drugi film te večeri.

Da li slabiji PR filma, hladna noć ili sutrašnji radni dan – zadržali su tek delić one mase koja je pljeskala na početku večeri.

Izlazeći žurno iz Tvrđave nadam se da oni kišobrani, koje sam tako rado šetala dok im poslednja žica ne ispadne, neće ni biti potrebni ovih filmskih susreta.

Al’ zato bih se ušuškala pod nekim ćebencetom s logoom festivala, da ne dobijem promrzline onog avgusta. PR odgovorni Filmskih susreta da li se čitamo?

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *