Šta se sve promenilo nakon što sam se vratila iz Berlina

Rekla bih da se poprilično lako i pretjerano brzo zasitim rutine. I zbog toga ću na putovanja rado potrošiti i poslednji dinar, a neću se čak ni zapitati dva puta.

 

Skoro nakon svakog putovanja se osjećam kao bolja verzija sebe (izuzev deprice koja me bez izuzetka uvijek sačeka kada se vratim svom skučenom domu), što zbog znanja koje sam prikupila, i vidika koji mi se čini kao da su se barem malo proširili, što zbog bezbroj puta kada sam morala stisnuti zube i iskočiti iz svoje zone komfora. Sticajem srećnih okolnosti koje su se mahom odigrale i u moju korist, Berlin je sada postao jedan od gradova kojem se imam priliku vraćati često, i upoznati ga kako turistički, tako i svaki put sve više i više lokalno. Prije nego što sam počela pisati ovaj tekst razmišljala sam se da li da pisem o ovoj temi, ili nešto poput: „Pet neugodnih situacija koje sam doživjela u Berlinu“, jer trenutaka kada sam se osjećala kao „vo u kupusu“ odnosno apsolutno neadekvatno za prigodu bilo je zaista dosta. Ali očigledno je šta je prevagnulo, stoga vam donosim i nekoliko stvari koje sam primjetila da su se počele zbivati u meni nakon što sam se vratila iz Berlina.

1. Moj garderober postao je barem za nijansu tamnijih tonova

Postoje stvari o Berlinu koje smo svi čuli, a koje sam ja baš onako željela izbjeći upravo jer su rečene toliko puta. Ali biće da nije moguće, tako da sada ću spomenuti da i ja smatram da je Berlin dostojan epiteta „alternativni centar“. Neko će pohitati da kupi avionsku kartu u jednom pravcu upravo zbog toga, a sa druge strane će nekim ljudima biti neshvaćen i ne tako lijep. Ja ne mogu poreći da sam hodala ulicama okrećući se kao neki suncokret upravo jer su ljudi na ulicama bili toliko kul. Sve mi se svidjelo, iako ja nisam bila dio toga. Umjeren, minimalistički, praktičan i udoban način oblačenja na koji sam odlepila. I naravno, izuzetno eklektično, ali mahom tamnih boja. Predpostavljam jer je podjednako praktično, a i neupadljivo (i možda pomalo jer je zima). Tako inspirisana, a da nisam ni shvatila dok nisam počela pakovati kofer za natrag, u shopping ekspediciji natovarila sam isključivo garderobu crne ili neke teget boje. To je za mene svakako nešto novo.

2. Preispitala sam svoje znanje njemačkog jezika

-Sprichst du deutsch?
-Ein bisschen !

I tu se uglavnom moja konverzacija na njemačkom završavala. Naravno, nastavila bih klimati glavom i smješkati se, dok sam riječi razumjela tek tu i tamo poneku. Nije mi smetalo ni što su mi se i poslije mog “pomalo” Njemci uglavnom obraćali na svom jeziku. Nekako sam im razumjela namjere. A i ko mi je kriv kad sam se htjela folirati sa “pomalo”. Te situacije su mi pomogle da shvatim koliko njemački jezik ustvari ne razumijem, a željela bih da mogu nesmetano komunicirati. I evo me sada, svake sedmice imam dva časa, i već dođoh do A2.

3. Kafići u kojima je muzika tek jedva čujna postali su mi omiljeni

I džez, moliću!

Često sam u kafiće išla sama, sa knjigom pod miškom i zadatkom u glavi da pronađem najpitkiju filter kafu, a znale su biti zaista nesvakidašnji ružne. To radim i u svom gradu, ali sam se u Berlinu definitivno osjećala manje kao izolovani slučaj. Iznenadilo me je što u kafićima postoji znatan broj stolova namjenjen za sve nas koji smo odlučili podijeliti kafu samo sa knjigom, ili laptopom. Ljudi cijene svoju samoću. Moj ujak je na ovu moju konstataciju rekao: “ma, nemaju oni pojma!”. Meni je svakako simpatično. I pri tome dok mi do ušiju dopiru konverzacije koje jedva razaznajem, i dražesna, tiha muzika koja samo doprinosi osjećaju sveukupne udobnosti. Dali su mi do znanja da velika buka u dnevnim časovima ne spada u listu mojih neophodnosti.

4. Niška klimo, volim te!

Okej, jedna stvar koja me nije oduševila u Berlinu jeste vjetar koji me je tjerao da se obučem tako da izgledam kao nindža izvana, a ispod jakne još gore. Zaista mi je teško bilo napraviti se bilo kako estetski prikladno ove zime u Berlinu. Uglavnom mi je jedina misija bila navući što više stvari na sebe, a pritome se pokretati bez nekih većih poteškoća. Odlazak u ovaj sjeverni dio Njemačke tokom zime preporučujem samo hrabrim dušama.

Svako novo putovanje važim kao svojstvenu avanturu, prožetu pozamašnim brojem interesantnih trenutaka. A ne samo ni to, već mi se i dogodovštine koje kasnije nosim kao uspomene tako urežu u srž da postanu dio mene. Što je itekako slučaj i sa Berlinom kome se prepuštam, i dopuštam da me preoblikuje.

 

Tekst i fotografije: Ines Mistakidis

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *