Šta može iznedriti 28 sati nespavanja?

Foto: Super radio

Foto: Super radio

Jednu modricu i ogrebotinu, bol u ramenima i mišićima na nogama, uzimanje hrane samo iz dosade, ne radi stvarne potrebe, u početku često prozevanje i premišljanje: „Iz kreveta mi nisu izleteli federi, nisu me oni oterao od sebe. Šta onda jeste da rešim da celu noć provedem budna?“ Ipak, rešila sam da ne odustanem.

Još 98 ljubitelja prirode bilo je rešeno da spavanje u noći između subote i nedelje zameni lepim doživljajem – planinarenjem do najvišeg vrha Suve planine.

Trem ima 1810 metara nadmorske visine, a cilj da prve zrake sunca ugledaju baš sa ove visine imali su svi – od najmlađeg učesnika, petnaestogodišnjeg Andrije Antića, Rodoljba Ilića koji ima 63 godine, pa do devojke koja je pre samog poslaska lakše povredila nogu i sa drugaricom ostala na Bojaninim vodama.

Pre polaska Branko Radenković, organizator ovog uspona, obratio se učesnicima podsećajući ih da poštuju pravila, ali kako je ovo 13. noćni uspon na Trem, na sreću, nije bilo onog beznačajnog „Nadamo se da neće biti baksuzan“ koje obično izgovore različiti organizatori nekih događaja sa ovim rednim brojem.

U osvajanje treba krenuli smo u dogovoreno vreme, 30 minuta iza ponoći. Put od Bojaninih voda, odakle smo krenuli, do Devojačkog groba, za gde je predviđen prvi veći odmor, većim delom je uska staza kojim smo išli po jedan u koloni, a prizor lampi u mraku, koju je svako imao, bio je idiličan i vrlo interesantan – svi

Foto: Super radio

Foto: Super radio

su bili ujednačeni i držali se na istu udaljenost jedan od drugog kao patuljci u crtaću „Snežana i 7 patuljaka“ kad se po noći vraćaju iz rudnika, samo je falilo „Haj-ho, haj-ho“.

Pažljivost od strane ni jednog učesnika nije izostala, svako je upozoravao onog iza sebe kad bi se na puteljku našla neka teško uočljiva prepreka, mada je bilo i onih lako uočljivih koje su posledica oluja i gromova – duga stabla koja su preprečila put.

Na Devojačkom grobu hladan i jak vetar nam je poželeo dobrodošlicu, zahvaljujući vedrom nebu pozdravilo nas je i mnogštvo zvezda koje su izgledale kao da su na metar-dva iznad nas i da ih možemo rukom dohvatiti. Svi su obukli sve što su imali sa sobom i, osim prizora na nebu, posmatrali su panoramu Leskovca i Zaplanja.

Nakon odmora i uživanja 20-ak učesnika zbog nedovoljne opreme za ovako hladan teren, rešilo je da odustane od daljeg planinarenja.

Foto: Super radio

Foto: Super radio

Osim planinara i ljubitelja prirode iz Niša, bilo je onih i iz Pirota, Jagodine, Vladičinog Hana, Donjeg Dušnika, Beogrda i vodiča koji je samo zbog uspona na nekoliko dana došao iz Kine.

Učesnike je vetar pratio sve do vrha, negde slabiji, negde jači. Pred sam dolazak na vrh, počelo je polako da sviće i to je bio neverovatan prizor, na visini od preko 1600 metara nadmorske visine gledati kako se okolina budi. Na vrh smo stigli oko 4:30, kako je i planirano. Prvi zraci sunca za sve prisutne bili su očaravajući, kao nešto što se vidi jednom u životu, tako su ih dočekali – poređani kao ispred platna u bioskopu uživali smo, iako nas vetar nije štedeo.

Osim fascinantnog prizora izlaska sunca i pogledan na Leskovac i Zaplanje, sa Trema se sada video i deo Niša.

U toku silženja do pola puta moglo se uživati u niskoj temperaturi i predivnim panoramama, od pola puta sunce je počelo da žario i tako nas pozdravlja jer smo mu poželeli dobro jutro, a ja sam tokom celog dana imala osećaj kao da ono ne bi ni sinulo da se mi nismo nali tu gde jesmo, kao da je njegov izlazak zavisio od nas.

Svi smo sišli bezbedno i bez problema i otišli da odmaramo od slatkog umora i nadoknadimo onih 20 i nešto sati

Foto: Super radio

Foto: Super radio

nespavanja, a ja ni jednog trenutka nisam zažalila što sam više od jednog dana bila bez sna.

„Učesnici su na kraju vrlo zadovoljni i verovatno će doći ponovo, na naredni uspon, što nam daje dodatni motiv za dalju organizaciju ove akcije. Važno je pomenuti da akcija nema ni jednog sponzora i da se sve organizuje zahvaljujući entuzijazmu nekoliko mladih ljudi. Opšti utisak nekoliko višegodišnjih učesnika je da bi već naredne godine sve trebalo pokušati podići na viši nivo i možda ipak potražiti nekog sponzora, uz čiju pomoć bi akcija mogla da raste još više i da postane prepoznatljiva ne samo u regionu, nego i puno šire“, rekao je Branko Radenković.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *