Šljokice, biseri, cirkoni i minići uz rokanje i rolanje na Trgu

Novogodišnja euforija je prostrujala ispod mog kaputa, kada sam videla kako se na Trgu Kralja Milana montira bina. Šljokice, biseri i cirkoni u kombinaciji jasno su ukazivali na to da su naš grad posetili susedi iz bliske nam Bugarske, tačnije susetkinje. Ako je suditi po stajlinzima, nisu baš došli da rokaju i rolaju. No, ostavimo predrasude u 2017-oj.

„Ako, dosta smo mi išli kod njih, nek’ dođu malo oni ovde“, komentarisao je komšija prednovogodišnju atmosferu, a ja nisam htela da mu kvarim entuzijazam o turističkim potencijalima Niša, svojim namerama da u Sofiju skoknem u vreme sezonskih rasporodaja.

„Ima oko 5000 ljudi“, čula sam komentar organizatora u bekstejdžu. Dejan Petrović je završavao svoj nastup, a kolege novinari s gabaritnom opremom slali izjave direktno u etar. Moj digitalac čekao je spreman u torbi, i verovatno nikom nije bilo jasno kad sam s koleginicom opasno zaplesala u bekstejdžu otkud smo mi uopšte tu dospele, kad nismo dovoljno uštirkane da budemo predstavnice grada i nemamo velike kamere sa logoom naše medijske kuće da uzimamo kratke izjave.

„Srećna Nova godina…je l’ možete samo malo da se pomerite? Gledaju vas ostali, pa pitaju što i oni ne mogu tu,” ljubazno nam čestita lik iz obezbeđenja.

“Naravno, naravno”, pomeramo se Marija i ja, ponešene taktovima tanga.

Motrim na okolinu s druge strane ograde. Cirkoni i biseri u kombinaciji s Van Gogom još mi nekako i razumljivi u poređenju sa batacima koji su evidentno izašli iz Manile i Troy-a i sevaju na minusu. Da slučajno ne budem shvaćena pogrešno, ja jesam vatreni fan mini suknje/mini haljine i nemam ništa ni protiv ostalih mini odevnih predmeta, ali ne znam pod kojim bih hemijskim jedinjenjem mogla da u toj odevnoj kombinaciji zaista sa uživanjem na trgu dočekam Novu Godinu, a da se pritom taj trg ne nalazi na Kanarskim ostrvima il nekoj sličnoj destinaciji.

Što se vatrometa tiče, mislim da je izjava koju sam pokupila sa Fejsbuka dovoljno govori. (vidi sliku)

Verujem da su tu pale lepe novogodišnje odluke da neko nekom izmeša boje kiselinom, i zavrti planetu nekom toliko da bez njega jug sever je, napred nazad je. Pa makar neke od tih odluka potrajale koliko i vatromet nad gradom, imale su svoju čaroliju.

„Gle, sad publika baš živnula“, kreću taktovi pesme „Neko te ima“.

„Pa naravno…ovo je pesma i za one koji su došli na trg, zato što nisu imali gde“, komentarišem i đuskam.

Vraćam se na kućnu žurku i prisećam bakinih reči „nemojte dugo na ‘ladno, bežite unutra“. A ja sam na ‘ladno izašla potpuno volonterski i ove novogodišnje želje vam uopšte ne pišem zato što moram: nek’ svaki dan bude vam luđi i da otrovima ne morate da opijate svakodnevicu lažnu u ovoj 2018. godini. A onima koji je to bio dan ko i svaki drugi, da poručim da lepe rečenice možemo uvek da ispišemo na kraju papira i prenesmo na sledeću stranicu, ali nekako na rukopis najviše pazimo kad počinjemo novu svesku.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *