Prva predstava u prvom beogradskom teatru

vivPrva predstava sa diletantima održana je 1841. godine u prvom teatru u Beogradu, „Pozorištu na Đumruku“. Bila je to drama „Smrt Stefana Dečanskog“ koju je napisao Jovan Sterija Popović. To pozorište u prestonici organizovao je srpski reditelj, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik – Atanasije Nikolić. Za premijerno prikazivanje Sterijine predstave štampani su plakat i program, a objavljen je kasnije i javni konkurs za književno-dramski tekst.

Takođe 4. decembra:

1892. Rođen je Francisko Franko, španski „generalisimus“. Pripadao je najvatrenijim pristalicama fašizma uz čiju pomoć je i došao na vlast. Pošto je ukinuo špansku republku i zaveo diktaturu, proglasio je monarhiju s namesničkim savetom, mada je, u stvari, on bio na čelu države. Prethodno je tokom žestokog trogodišnjeg građanskog rata bombardovao Barselonu i Valensiju i tom prilikom usmrtio najmanje 700 ljudi. Umro je 20. novembra 1975. godine, posle čega se u Španiju vratila demokratija.

1914. Rođen je Klod Renoar, francuski filmski reditelj. Nastojao je da u karijeri umetnički ne bude u senci majke slikarke, oca glumca i ujaka reditelja. Iako je imao osoben pristup filmu, nije postigao očekivane domete, jer je bio depresivne prirode. Osnove filmske tehnike naučio je kod Borisa Kaufmana, a najbolje režije ostvario je u filmovima „Monsinjor Vinsent“, „Kleopatra“ i „Špijun koji me je voleo“, da bi se onda kreativno sasvim izgubio. Umro je 5. septembra 1955. godine.

1952. Zabeležena je najveća londonska magla u istoriji, kada je engleska prestonica bila okovana pune tri nedelje. Život je bio u potpunosti paralisan, a oko 4 000 ljudi je izgubilo živote udišući štetna isparenja koja nisu mogla da se podignu u više slojeve atmosfere. Posle ovoga, svetski lideri počeli su da obraćaju više pažnje na upozorenja o gasovima staklene bašte.

1963. Rođen je Sergej Bubka, ukrajinski atletičar. Svrstan je među najveće svetske šampione svih vremena. U disciplini „skok s motkom“ popravljao je svetski rekord čak 35 puta! Njegova atletska dominacija trajala je punih sedamnaest godina. Svetski šampion je bio šest puta, olimpijski samo jednom – 1988. godine. U dva navrata je bio pobednik evropskog gran pri takmičenja „Zlatna liga“. Njegovi svetski rekordi na otvorenom i u dvorani ostali su nenadmašni i na početku XXI veka. Vremenom je, posle završene atletske karijere, postao istaknuti član Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *