Parlamentarnim strankama brdo para

Izvor: Media centar Niš

Izvor: Media centar Niš

Prošli su još jedni izbori. Buka se stišala posle samo par dana. Možda brže nego ikada. Nema ni mnogo priče o tome ko će i sa kim će, ali sa obzirom na stanje stvari to možda to i nije bitno.

Bitnije je, a i pitanje odgovornosti svih medija, je da se izbori ne zaborave tako brzo. Kampanja, obećanja, da se ukazuje na pojave koje nisu zakonom zabranjene, ali se ni u jednoj normalnoj zemlji ne tolerišu.

Na okruglom stolu koji je u niškom media centru organizovao CeSID, na temu finansiranja izbornih kampanja u Srbiji, govorili su Đorđe Vuković , Pavle Dimitrijevič i Bojan Klačar.

Prvo pitanje koje se postavlja posle izbora, po običaju od samog začetka demokratije kod nas, glasi: Da li se desila izborna krađa?

Đordje Vuković, programski direktor CeSID-a i politički analitičar na samom početku odgonetnuo je ovu dilemu. Zadnja izborna krađa zabeležena je na referendumu 2006. godine. Od tada, pa i od poslednjih izbora 2011. godine mnoge stvari su se promenile. Mnoge stvari tek sada dolaze na videlo, što je donekle i normalno sa obzirom na to da smo mlada demokratija.

U nerazvijenim zemljama sve je u redu. Nema afera, eventualno možda postoji neka sumlja kada je reč o tokovima novca u politici. U razvijenim zemljama to nije tako. Sve afere se brzo pretresaju, i ljudi snose odgovornost za svoje postupke.

„Do 2000-te godine opozicija je donosila pare u džakovima iz inostranih banaka, a vlast se legitimno finansirala iz državnih institucija. Danas to nije tako, dakle neke stvari se menjaju.“

Što se tiče ove zadnje kampanje, negde je jasno da će političke stranke imati manje problema da pokriju troškove nego što je to bilo nakon prošlih izbora. Tada je bila velika disproporcija između uloženog u kampanju i onoga što su stranke dobijale od države, pa su mnoge stranke morale da uzimaju kredite.

Foto: Đorđe Radošević

Foto: Đorđe Radošević

Ko je koliko potrošio?

– Srpska napredna stranka je ove godine potrošila oko četiri miliona evra na kampanju, a od države je dobila isto toliko.
– Koalicija oko SPS-a potrošila je negde oko milion i pet stotina hiljada, a dobila je oko milion.
– Zanimljivo će biti kako će se održati stranke poput Liberalno demokratske partije, koja je potrošila oko milion a nije dobila novac od države jer nije prešla cenzus, kao ni URS koji je potrošio milion i pet stotina hiljada evra.

Izveštavanje medija sve gore i gore!

Ton izveštavanja je bio dominantno pozitivan, što znači da su svi prezentovani kao pozitivni, što je pomak u odnosu na prethodne izbore. Ali postoje i stvari koje se nisu promenile, i pitanje je još koliko će vremena proći…
– Televizija Pink ocenjena je kao televizija koja je izveštavala najpromotivnije, dok je televizija Vojvodina izveštavala najizbalansiranije. Dve trećine priloga na javnom servisu bili so o Srpskoj naprednoj stranci i koaliciji oko Socijalističke stranke.
– 53% izveštavanja na Pinku pokrili su funkcioneri vlade. Osim Demokratske stranke, na javnom servisu sve opozicione stranke su bile marginalizovane, a primetno je da je i Demokratska stranka stavljena u podređeni polpžaj u odmosu na stranke koje su činile prethodnu vladu. Na televiziji Pink situacija je bila još gora.
– Sve što nije bilo u službi promocije kandidata nije bilo praćeno.
Preko noći Nova demokratska stranka je oformila stranku tako što je stranka zelenih promenila ime. Postavlja se pitanje da li je to moralno? A ako ne želite da kalkulišete sa moralom, mada ne vidim zašto neka politička partija ne bi trebala da poštuje visoka moralna načela, možete da postavite pitanje da li se ikada tako nešto desilo u razvijenim zemljama?
Analitičko, odnosno istraživačko novinarstvo je zajedno sa građanskom aktivnošću prešlo u ilegalu. Agencijske vesti se supštinski ne razlikuju od vremenske prognoze. Ne postoji kritika!

7 miliona evra za SNS

Za kraj navešću vam samo ješ jedan podatak, u nadi da vas može podstaći na razmišljanje: Srpska napredna stranka je zbog ulaska u Skupštinu, sa svojim brojem poslanika, dobila na godišnjem nivou sedam miliona evra. Interesantan je i podatak da su pojedini odbori bukvalno zaključali svoja vrata pred dolaskom novih članova iz raznoraznih partija, dok se na najvišem nivou stranke ne donese neka odluka šta sa tim ljudima. Da li je na pomolu usitnjavanje političke scene u Srbiji, ili je sindrom preletača dobio svoj krajnji oblik, vreme će pokazati?!

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *