Pank kao način razmišljanja

goblini niš txtSinoć su hladnu oktobarsku noć zagrejali članovi pank sastava Goblini, kojima je predgrupa bio niški bend Kojekude.

Goblini su promovisali novi album „Roba s greškom“, a sa frontmenom Brankom Golubovićem Golubom pričali smo o novom albumu, o teškoćama snimanja i koncerata sad kad on ne živi u Srbiji, kao i o novim bendovima koji se probijaju na scenu.

Album koji promovišete izašao je pre skoro godinu dana. Zar je Niš poslednji na redu?

Nije stvar u Nišu, mi smo i ranije svirali ovde i uvek je bilo odlično. To je najviše do mojih obaveza, sad sam u Etiopiji, a stvar je u tome da se uklopimo – kad ja dođem i ima mogućnosti da se održi svirka u Nišu, to se poklopilo tek sad.

Da li ista ona motivacija koja vas je pokretala na početku vuče i motiviše bend i sada?

Muzika koju mi sviramo je odgovo na situaciju u kojoj se nalazimo. Gledamo oko sebe i vidimo šta proživljavaju mnogi ljudi. Kao javne ličnosti mi negde imamo zadatak da to glasno kažemo. Nismo mi revolucionari, samo izražavamo ono što mnogi ljudi misle.

Koliko vi zapravo živite taj pank koji svirate, budući da se puno toga promenilo u vašim životima?

Pank je u stvari način razmišljanja, a ne način života. Naravno, svi smo odrasli, imamo porodicu decu, to je normalan tok stvari, način života se menja, ali način razmišljanja je i dalje isti.

Kako je u stvari nastao ovaj novi album, imajući u vidu razdvojenost benda?

Smatrali smo i smatramo da još uvek imamo šta da kažemo, odatle potiču pesme. A za svaki bend koji želi da nastavi da svira, jedini način je da snimi nešto novo. Album je nastajao polako, jer eto nismo bili stalno zajedno. Najteži deo svega toga su trenuci kada vam padne na pamet neka ideja, a niste u mogućnosti da je odmah podelite sa ostalim članovima benda. Jer to je u stvari tajna nastanka dobre muzike – kad se prave stvari u pravom trenutku jave u društvu pravih ljudi. Mi smo mislili da će nam mnogo više vremena trebati da završimo album, ali kad smo sabrali sve dane, sate koje smo proveli zajedno, zaključili smo da je ovo možda i najbrže snimljen naš album.

Da li sviranje onda kao vožnja bicikla, ostaje zauvek u vama, budući da nemate puno vremena da probate, da li su vam probe nepotrebne?

Jao, to je kao da kažeš profesionalnom fudbaleru da ne treba više da ide na treninge jer je tako dobar. Naravno da su probe uvek potrebne i meni stvarno fali to što ne možemo da probamo dva-tri puta pred koncert i sve lepo uvežbamo. Bend ima probe, ali ni to više nije šabački bend – sad je tu momak iz Subotice, dvojica su iz Šapca i ja koji sam trenutno u Etiopiji, a svuda po malo. Bio bih mnogo zadovoljni kad bi mogli češće da probamo, ali tu valjda iskustvo čini svoje i koncert se na neki drugi način realizuje. Ipak i iskustvo može da prevari, zato su probe neprocenjive.

Kako ostali članovi benda reaguju na to što vi možete tek povremeno da dođete?

Pa to je od početka svima bilo jasno – jedini način da nastavimo da sviramo je bio da to bude tako kako je. To se znalo od početka i niko se do sad nije bunio.

Kako je novi album prihvaćen od publike?

Publika je sjajno prihvatila album. Dovoljno je da kažem da nam pola repertoara na koncertu čine nove pesme, a bez osetnog pada u dinamici svirke, publika jednako učestvuje u svim pesmama.

Da li je bendovima sada lakše ili teže nego onda kada ste se vi probijali?

Pa to je uvek slično – svako mora da se izbori za svoj prostor, kako mi onda, tako i oni sad. Svako mora da se potrudi da ga čuju. Goblini su tu da pomognu, ali na kraju i mi se borimo za svoj prostor.

Šta mislite o promociji bendova preko interneta, koliko je to dobro za njih?

Ne podržavam to, zato što se preko Youtube-a ili Facebook-a predstavljate samo malom broju ljudi, onima koji vas već slušaju i podržavaju, prate vaš rad. Kada neku pesmu puste na radiju ili televiziji, ona može da dopre i do ljudi koji vas nisu čuli i koji možda uopšte ne slušaju tu vrstu muzike, pod uslovom da ne promene kanal. Toga fali u medijima danas. I ne samo zbog proširivanja te baze fanova, već i zato što su mesto tih bendova zauzeli neki drugi ljudi i neka muzika koju ne smatram kvalitetnom. To nije više ni narodna muzika, ja volim našu narodnu muziku, ali ovo je neki totalni kič. Zato mislim da nešto kvalitetnije mora da se čuje i na televiziji, bili to mi ili neko drugi.

I zaista, koncert je pokazao da pank i dalje živi, a i da publika zna i prihvata i nove pesme. Delić atmosfere prenosimo vam u slikama.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *