Otvoreno oproštajno pismo za novinare

Ilustracija

Ilustracija

Priznaću vam da imam neizlečivo neshvatanje samoubica. Niko mi ne može pomoći. Ni mrvu ljudskosti u sebi da ih razumem. Samo osudu (ono na čemu ljudima najčešće zameram, inače). Zašto su napustili, svojom voljom, one koji ih vole? To moje neshvatanje, ne znači da i u mojoj glavi neće nekad možda da „kvrcne“. Psihijatri bar tako kažu.

Iako mi je teško da o tome i mislim, za potrebe ovog teksta i potrebe novinara (mojim dragim kolegama i meni je hitno potrebno jedno i to baš ovakvo), ja ću da se imaginarno samoubijem. Zapravo, ovakvo bi samoubistvo priredila novinarima, kad bi mi neko ozbiljan garantovao (i pre toga na ličnom primeru dokazao) da mogu da se „vratim sa onoga sveta“.

Pošto je ovo namensko samoubistvo, za posebne ljude, sa specifičnim ukusom, izabraću da bude dramatično, sa što više detalja i pikanterija. Ovih dana sam spoznala da bi tablete, bešenje, skok sa zgrade i slično, bilo neadekvatno. Cenim ga da bi varijanta „pod voz“ bila posebna poslastica. Dakle izabrala sam VOZ.

Idemo dalje. Nikako ne bi bilo ono – stojim na sred pruge i čekam, ili ležim preko iste, ne, ne i ne. Mora da bude zapaženo, filmski. Konsultovala bih fizičare da mi pomognu oko izbora pozicije i ugla pod kojim bi trebalo „da me zakači“ voz, pa da me „nosi“ bar jedno 70 do 100 metara (hoću novi rekord).

Ponela bih i torbicu sa nekim intimnim sitnicama, da je bacim dok stradam, da imaju šta da snime i slikaju, kad im policija zabrani da priđu tamo „gde je voz napokon stao“.

oprostajno pismoTxtI naravno, otvoreno oproštajno pismo za novinare. Pa naravno, a ne da se mučite da ga se nekako dokopate ili makar saznate delimično šta to tamo piše.

– Najpre puno ime i prezime, a ne da policija škrtari i saopštava inicijale, ili da samo ovi što imaju „lične“ izvore u policiji saznaju o kom se stvarno radi.
– Zatim, preko nekoliko razloga što sam odlučila da „ovako skončam“ (da ne kopirate jedni od drugih, nego da svako izabere po jednu ekskluzivnu varijantu).
– Naravno, de lux odobrenje da pričate sa mojom rodbinom i apel njima da ih ucveljenost ili priprema za sahranu nikako ne spreči da sa njima razgovaraju o svojim osećanjima i o meni kakva sam „žena za primer bila i šta mi je to trebalo“, i kako sam izgledala (šta mi fali od delova tela) kad su me identifikovali (ovo je posebno za kolege iz Blica).

I sve ovo besplatno, samo za vas. Šta kažete? Ali, ko što bi rekli u TV prodaji – to nije sve.

Ostavila bih molbu da samo zbog sećanja na mene, koja sam se svesno žrtvovala, učinite jednu sitnicu, koja će vam oduzeti dva minuta najviše.

Kad otkucate tekst do kraja, umesto mog imena stavite (samo na kratko) ime neke drage osobe, ili čak i nekog s kim ste u svađi, bitno je samo da tog nekog poznajete. Pročitajte tekst ponovo. I kažite sebi (ne morate nikom više) – Da li vam se sviđa? Kakav je osećaj?

A onda brzo kliknite na „Edit“, pa na „Undo“ i hitno objavljujte to. Budite prvi. To je najbitnije!

p.s. Ovaj tekst namenjen je novinarima, ali je posvećen ljudima u njima. Ja sam novinar i juče sam shvatila da je čoveku u meni hitno potrebna jedna ovakva priča.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Jedan komentar na “Otvoreno oproštajno pismo za novinare

  1. Aleksandra Gojković

    Mirjana, dobar ti je ovaj tekst, crnohumoran!
    Ljudski bi bilo da novinari potpuno odustanu od pisanja o samobistvima. Odgovornije redakcije to i ne rade.




    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *