Orden za Garden na Arsenal festu 09

„Ne možeš mnogo, ali možeš malo“ je naslov knjige velikog rok pesnika Aleksandra Stojkovića St-a (ex Goribor), ali i odličan opis „muka“ na Arsenal festu! Jer usled postojanja tri „stejdža“, i uz satnice nastupa koje se često preklapaju, vrlo je teško napraviti odabir izvođača čiju muziku želiš da doživiš i čuješ, jer si taj isti bend slušao na Youtube-u i ostalim platformama, a kliktanje mišem želiš da zameniš uskliktanjem (s ljubavlju) prema bendovima koje nećeš čuti tako često i na jednom mestu.

Dobra stvar u mnoštvu muzike koju nam Arsenal fest pruža, jeste to što za svačiji ukus i senzibilitet ima ponešto i niko neće ostati uskraćen za zvuk koji želi da čuje. Žao mi je što nisam stigao sve da ispratim, ali izdvojio sam pet nastupa za četiri večeri Arsenala, koji su za mene bili „must go“. Mahom su to bili nastupi na Garden stage-u, jer je to mesto gde možete otkriti bendove koje pre niste čuli, a i obnoviti gradivo dobro poznatih grupa koje već godinama praše našom scenom.

Foto: Danilo Otašević

Atomsko sklonište

Umalo da napravim veliku grešku i propustim ovaj bend. Usled malog kašnjenja, na ulazu na Garden stage dočekali su nas taktovi pesme „Umro je najveći mrav“. Iako su tokom 41 godine postojanja kroz bend prošli mnogi muzičari, ova postavka, podmlađena novim gitaristom i bubnjarom ,u nekom novom ruhu održavala je duh starog zvuka i ideje koju Bruno Langer i dalje zdušno predstavlja i ne dozvoljava da se ugasi. Njegova vedrina i energija koju je emitovao tokom celog nastupa odrazila se i na publiku. Bilo je lepo videti različite generacije na jednom mestu, naročito tinejdžere i mlade ljude koji su većinu pesama horski pevali sa Brunom, a sve je dostiglo vrhunac kada je krenula „Za ljubav treba imat dušu“. Sa ovom pesmom bend je, na kraju, izašao na bis i uspešno zaokružio celu priču kao dokaz da muzika ne gubi na aktuelnosti ni posle toliko godina.

Vojko V

Možda i najiščekivaniji nastup na Gardenu. Onaj koji se nije smeo propustiti. Neko bi možda rekao da se Vojkova eksplozija desila iznenadno, ali godine rada i truda u bendovima Dječaci i Kiša metaka bile su vrlo važne i ispostavile su se kao odskočna daska za početak solo karijere.

Vojko je odmah krenuo žestoko sa hit singlom „Ne može“, a publika je u glas otpevala svaki stih od početka do kraja. Instrumentali koje je vrteo DJ Vrh zaista u sebi imaju nešto od čega ne možete da pobegnete, a kamoli da ne zaplešete (kao kad na rođendanima u nižim razredima dođe neka starija teta i uhvati vas za ruku vodeći vas do ostale dece u onaj plesni krug i onda skontate da to i nije tako loše).

Veliko iznenađenje bilo je kada je Vojko odrepovao „Kuje i Laseri“ sa istoimenog EP-a iz 2010. godine, jer je mali broj ljudi i znao za tu pesmu. Možda ovo podstakne više ljudi da istraže ranije stvaralaštvo ovog talentovanog MC-ja.

Na Vojkovu konstataciju da mu je rođendan i danas i juče i sutra svi iz publike su nazdravili uz istoimenu pesmu, a atmosfera je rasla iz minuta u minut. Vojko nas je počastio i još nekim starijim numerama iz ere Dječaka i Kiše metaka kao što su „Narodna“, „Namazan u Kocki“, „Meko sranje“ što je naišlo na oduševljenje svih, a naročito starijih fanova…

Garden stage je za trenutak postao Gym stage jer je Vojko na pesmi „Popaj“ tražio dobrovoljce za sklekove, te su oni najželjniji u prvim redovima odradili po jednu seriju, a njima se pridružio i DJ Vrh na bini. Odlična interakcija sa publikom je ono što odlikuje njegove nastupe, a za sam kraj izveo je „Ne može“ na Sandstorm instrumentalu što je atmosferu dovelo do tačke usijanja jer je svako u publici skakao do iznemoglosti, a Vojko je zahvalio svima na feedback-u i podršci pokazavši da ume da napravi sjajnu žurku koju verujem da će svi dugo pamtiti.

Vizelj

Prava je šteta što se njihov nastup na Gardenu, poklopio sa Goblinima na Main stage-u, te je većina publike odlučila da se uputi ka glavnoj bini. Ipak, na sreću onih koji su bili prisutni, Vizeljima to nije zasmetalo, pa se već po početku poznalo da ih to neće sprečiti da pokažu u kakav su bend izrasli.

Njihova povezanost na bini je vrlo specifična, iako to na pojedine trenutke deluje haotično i žestoko, oni se zapravo sjajno razumeju i nadopunjuju tokom čitave svirke. I sve je to dovoljno da se energija prenese i na publiku, naročito na prve redove u kojima dva fana samo što nisu iščupali ogradu od ludačkog vajba koji prenosi ovaj trio. Ređale su se stvari kao što su Kadilak“, „Idemo gore“, „Kafa i cigare“

Najveće oduševljenje kod publike su, očekivano, izazvali hitovi „Nosorog“ i „Pustinja“. Ne stavljajući ih ni u kakve okvire, možda je i najbolji opis njihovog muzičkog izraza i performansa „organizovani haos“, sintagma koju je svojevremeno koristio i legendarni bubnjar Ivica Vdović kada bi ga pitali da opiše muziku Šarla Akrobate.

Foto: Danilo Otašević

Autopark

Zbog poklapanja satnice sa Hladnim pivom na Main-u,  i ovaj nastup nije izazvao naročitu pažnju većinskog dela publike, ali to se i ne očekuje za bend kakav je Autopark, koji se nikad nije kretao u mejnstrim pravcima i dodvoravanju masama, već je uvek imao vernu i odabranu bazu fanova koja posvećeno prati svaku svirku i rad ovog benda. S obzirom da ne sviraju tako često, činilo se kao da nit njihove koncertne aktivnosti ni u jednom trenutku nije prekinuta, a publika je mogla da se prepusti lelujanju po talasima nežnosti kojima je upravljala Ognjenka Lakićević.

Iskrenost i hrabrost kojom pleni njihova muzika možda nije bila dovoljna da kupi hiljade ljudi, ali jeste za dve devojke u prvim redovima koje su se na svakoj pesmi celim bićem prepuštale svakom tonu koji je bend odsvirao i svakom stihu koji je Ognjenka otpevala. Na kraju je neko iz publike Ognjenki kupio kokice. U licima prisutnih mogli su se videti osmesi i zadovoljstvo, a verujem da je Autoparku to dovoljan razlog i podstrek da nastave sa radom i koncertima širom regiona.

Đorđe Miljenović

Dugo iščekivani nastup Đorđa Miljenovića usledio je nakon Autoparka. Već na početku „naoštren“, upao je na binu uz pesmu „Điha“, a zatim je usledila jedna hendriksovska numera „Ko te laže“, u kojoj završnica dovodi do vokalne kulminacije i prave eksplozije u publici.

Miljenović je poznat po svojoj harizmi, a svakako treba pohvaliti i bend sjajnih muzičara: Lav Bratuša (bubanj), Mika Aćimović (klavijatura), Đorđe Todorović (gitara), Janko Mostarlić (gitara) i Miroslav Mitić (bas). Nijednog trenutka Miljenović nije dozvolio da atmosfera splasne, a kada je krenula pesma „Nisam dobro“, mogao je samo da odloži mikrofon jer  je publika horski otpevala ovaj veliki hit.

Janko i Đorđe T. su imali i sjajne solo momente na gitarama i pokazali da su mladost i iskustvo dobri saveznici koji čvrsto drže stubove ovog benda.

Foto: Danilo Otašević

Dejvid Bouvi je jednom rekao da ako se osećate sigurno u oblasti u kojoj radite, onda ne radite u pravoj oblasti. Miljenovićev žanrovski put je šarenolik, od rada sa Bad Copy-em, drum n’ bass MC-inga do bavljenja produkcijom i pravljenja filmske muzike, te izgleda kao da se on drži tog Bouvijevog načela.

Bila je ovo još jedna odlična godina na Arsenalu, naročito za ljubitelje Garden stage-a koji sam uglavnom posećivao, otkrio neke nove stvari, i na licu mesta se uverio u kvalitet bendova koje do tad nisam slušao uživo. A dogodine ponovo u Kragujevcu!

Naslovna fotografija: Zoran Lazarević Laki

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *