Ono što ovaj čovek ima u svojoj glavi i sebi nadmašuje pa bar 95% utisaka sa svih koncerata

Kada pratiš događaje u gradu , imaš muzičare u porodici i okolini ali i sam radiš neke poslove u tom domenu, ne možeš a da ne ostaneš ravnodušan za neke koncerte koji vrede i postavljaju standarde.

Koji to beše osećaj? 

Upravo sam imala takav osećaj uživajući u koncertu Nenada Vasilića sa njegovim triom u Narodnom pozorištu. Ono što ovaj čovek ima u svojoj glavi i sebi nadmašuje pa bar 95% utisaka sa svih koncerata na kojima sam bila u svom životu. To je onaj osećaj da kada dođeš na koncert i od prvog do poslednjeg tona te vozi tako da možeš, čini mi se da ostaneš u tom položaju 24/7 nebrojano dana unapred . Niti premalo, niti previše ,taman onako umereno za sva čula i potpuni osećaj da si u nekom paralelnom univerzumu u kome poželiš svašta ali ne i da izađeš iz njega.

Da li je moguće zaboraviti Nenada Vasilića? 

Pravi sinhronizovani trio koji diše kao jedan i neizmerno zrači. Valjda je to i do samog umetnika, sećam se da kada sam se upoznala sa njim ostavio je utisak odmah koliko je svoj , prirodan i originalan pa zato i jeste od onih koji štrče iz mase jer ostale upoznaš i zaboraviš vrlo brzo.

Publika kao primer dobre prakse

Još jedna lepa stvar u celoj priči jeste publika.

Rodbinu i prijatelje saradnike neću da ubrajam ali onaj ostatak , onaj pravi pravcati „red publike“ koja zna šta znači dobar umetnik i dobar koncert je zadovoljstvo videti i deliti prostor s njima . Uvek nekako na ovakvim koncertima se između ostalih pojave i oni koji dođu jer kao treba da budu tu, jer je to nešto kao dobro ali ovog puta izostaše, da li zbog nekog drugog eventa ,šta li je…. hvala , ali neizmerno nisu falili.

Marketing? 

Interesantno je da marketing samog koncerta bio … pa… „onako“, najave na lokalnim televizijama koje prati tek neki deo stanovništva Niša i tek po nekim radio stanicama koje imaju sluha za dobre stvari. Karte kao da ideš da gledaš pozorišnu predstavu jer nemaš šta pametnije da radiš u subotu uveče nije a da ne bode oči , ali gurnuću „pod tepih“ jer ko je bar jednom slušao Vasilića neće da zameri. Mada ne mogu a da ne prokomentarišem, bar po onom koliko sam stigla da ispratim u najavima, čovek reče da je cela organizacija koncerta bila uz pomoć prijatelja i na volonterskoj bazi svih. Pa s toga koliko para toliko muzike (za marketing) od drugara iz Niša.

Kada podvučemo crtu ostaje….

Sve u svemu, kada se podvuče crta ni hladan i vetrovit dan, ni cela radna nedelja i umor koji me je stigao nisu mogli da prevladaju energijom koju su pružila tri genijalna čoveka u sat i po vremena. Ne pamtim kada mi je poslednji put subota veče i koncert ovoliko prijao.

Tekst pripremila: Julija Krstić

 

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *