Niste sami – tribina o diskriminaciji osoba sa psihosocijalnim teškoćama

Prva od tri tribine u okviru projekta „Niste sami“ koji finansira Ministarstvo za rad boračka i socijalna pitanja održana je u Nišu. U popunjenom prostoru Centra Psihonega, u diskusiji su učestvovali terapeut Stevan Stanojević i članovi udruženja osoba sa mentalnim invaliditetom „Mir“ iz Pirota kao i udruženja „GUPOAN“, Centar „Zvezda“, „Valenca“ i „MNRO“ koja su prisustvovala događaju. Kroz diskusiju, uz dosta digresija, u koju je svako mogao da se uključi u bilo kom trenutku, govorilo se o diskriminaciji osoba sa psihosocijalnim teškoćama. Kako iz ugla prisutnih psihologa, tako i iz ugla samih osoba sa psihosocijalnim smetnjama ali i roditelja dece sa smetnjama.

 

Jedan od problema koji je pomenut na tribini je i taj što ljudi sa smetnjama teško dolaze do prava na penziju zbog pooštrenog zakona u kom stoji da penziju može dobiti samo onaj ko je onesposobljen za bilo kakav posao, nezavisno od toga čime se bavio pre bolesti. Pritom je potrebno pribaviti 12 dokumenata.

Bilo je reči i o tome kako se mediji odnose prema osobama sa smetnjama koje su izvršile neko krivično delo. Prema statistici, u ukupnoj populaciji izvršilaca krivičnih dela je samo 1% obolelih od shizofrenije. Ali zbog stereotipa prisutnih u društvu, često se na naslovnim stranama mogu videti senzacionalistički naslovi u kojima se izvršioci krivičnih dela opisuju epitetima kao što su „neuračunljiv“, „poremećen“, „bolestan“, „ludak“ i mnogi drugi. Ovo stvara zabludu da je svaka osoba sa dijagnozom psihičkog poremećaja, automatski nepredvidiva i opasna po okolinu, istakli su panelisti.

,,Svi odlučuju u interesu psihičkog bolesnika, a niko ne pita šta on hoće“, podvukla je predstavnica udruženja „MNRO“. Ona je podelila svoje iskustvo, rekavši da njen sin ima Daunov sindrom i da je pored svih komplikacija, uspela da ga upiše u Specijalnu školu gde je završio četiri razreda.

Navela je i primer nekih zapadnih zemalja gde obrazovanje bolje funkcioniše u odnosu na našu državu. Uprkos savetima lekara da svog sina smesti u neki od domova, bila je uporna i pokazala da i osobe sa smetnjama mogu da steknu određene veštine. Kako navodi, bitno je da i pedagozi i ostala lica imaju edukaciju u radu s decom sa smetnjama u razvoju.

Terapeut i koordinator projekta Stevan Stanojević se dotakao i toga koliko među ljudima vlada strah da potraže stručnu pomoć psihologa ili psihijatra jer se plaše osude okoline, pa se zato odlučuju za alternativne metode koje nemaju veze sa psihologijom ili medicinom kao što su npr. vidovnjaci, nadrilekari i slična nestručna lica. Tokom tribine članovima udruženja je predstavljen i podeljen eduktivni materijal o radnoj i socijalnoj diskriminaciji osoba sa psihosocijalnim smetnjama čiji je on autor.

Predstavnik udruženja „Mir“ pričao je i o nerazumevanju i nedovoljnoj podršci članova porodice zbog njegove psihičke bolesti. Rekao je da kada se god vodi neki razgovor, kao glavni argument poteže se „kako je on za lečenje“.

Porodični odnosi će, svakako, biti i jedna od glavnih tema na drugoj tribini ovog projekta.

Jedan od roditelja deteta sa autizmom izneo je zapažanje „da i ne postoji uopšte formula kako da se izmeri tačna dijagnoza detetu i da je to kao da nastavnik u školi može da meri da li je neko zaslužio trojku ili peticu. Nije problem to što se daje dijagnoza, već je problem način na koji se daje i dosta je vremena koje se utroši dok se ne sazna u kojim državnim institucijama može da se odvede dete na besplatno lečenje.“ Kao još jedan probelm, navodi nedostatak kadrova koji bi se bavili decom sa smetnjama u razvoju.

Nakone ove diskusije, svako udruženje je dobilo i zahvalnicu za učešće na tribini, a u narednom periodu biće organizovane još dve tribine sa sličnom tematikom od kojih je prva zakazana za 23. mart ove godine.

Više informacija o ovim događajima možete pronaći na Fejsbuk stranici „Centar Psihonega“ ili na sajtu www.psihonega.in.rs.

 

Tekst: Jovan Veljković

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *