Niški žanrovski cunami koji je preplavio Beograd

miloš petkovicTxtMladi niški pisac Miloš Petković iza sebe već ima objavljenu trilogiju „Vukovi sudbine“. Svojom drugom trilogijom „Perunov hroničar“ vraća nas u vreme drevne Sorabije. Pročitejte šta nam je u razgovoru pisac rekao o svojim interesovanjima za slovensku mitologiju, položaju mladih pisaca u Srbiji, konkurenciji, uzorima, podršci Grada…

Miloše kako si došao na ideju da napišeš triologiju „Perunov hroničar“?

„Prva preporuka je došla od istoričara profesora Radomira Đorđevića, od njega sam dobio na korišćenje neku literaturu, neke etnološke knjige i tek sam čitajući video koliko je bogatstvo slovenske mitologije i zaista mi je bilo zadovljstvo sve to vreme koje sam koristio za istraživanje. Kada sam upoznao našu mitologiju, bilo mi je krivo što je ona marginalizovana i zapostavljena, kako u svetskim okvirima, tako i kod nas. Pretpostavljam da je književnost prvi korak da se ta tema popularizuje. Tako se ispostavilo na Zapadu, i moje je želja da to prenesem i ovde kod nas.
Konkretno što se tiče same knjige, ja sam mislio da će to biti jedna knjiga, jedna priča, odnosno „Perunov hroničar“. Kada sam ponudio knjigu izdavačkoj kući Porta Libris, počeo sam da sarađujem sa urednicom Dubravkom Dragović Šehović i ona je jednostavno rekla „Perunov hroniča“ mora da bude triologija i tako je i bilo. Njoj se dopao moj napredak u odnosu na prvu triologiju „Vukovi sudbine“ i smatrala je da tema kao što je slovenska, odnosno srpska mitologija zaslužuje tri dela.“ kaže Miloš.

Kada si tražio izdavača, da li si naišao na neku prepreku ili si odmah upoznao gospođu Dubravku sa kojom ti je, kako si naglasio, zadovoljstvo da sarađuješ?

„Koliko se sećam ja sam našao pet izdavačkih kuća koje u svojoj produkcij imaju neke domaće žanrovske pisce, rukopis sam poslao na tri adrese, sa jedne mi je odgovor stigao kasnije, i ja sam naravno ispoštovao dogovor koji sam imao sa Porta Librisom, a od treće sam dobio neprihvatljivu ponudu, za koju da budem iskren, nisam ni znao da postoji. Radilo se o tome da za određenu sumu novca ja prodajem kompletno autorsko pravo na rukopis, i na to ipak nisam bio spreman da pristanem. Sve kockice su se sklopile u izdavačkoj kući Porta Libris, moje želje su se podudarale sa njihovim, a tamo je i Aleksandar Tešić naš najčitaniji žanrovski pisac sa kojim sam postao prijatelj i njegova podrška i saradnja sa njim mi puno znači kao mladom piscu.“

Da li je preporuka nekom ko želi da izda neko svoje delo da pronađe više izdavačkih kuća kojima će poslati rukopis?

„Sigurno. U književnosti se to dosta razlikuje nego npr. u sportu. U sportu je cilj igrati u Partizanu i Crvenoj Zvezdi, a kod pisanje čini mi se da ne mora svako da bude u najvećim izdavačkim kućama. U velikim izdavačkim kućama velika je gužva, mladi autori možda nemaju toliko medijskog prostora koji je za početak jako bitan kada pisac krene da gradi priču i okuplja čitaoce oko sebe. Tako da je za početak možda bolje izabrati neku „manju“ izdavačku kuću, gde će dobiti dovoljno medijskog prostora. Moj je savet da shodno onome što napišu, traže izdavačku kuću koja se bavi tim žanrom. Da vide gde bi se njihov proizvod uklopio, i ako postoji mogućnost da pošalju na više mesta i da se nadaju da će se u jednom trenutku kockice sklopiti.“

Kakvo je tvoje mišljenje o konkurenciji?

„Nekako gledajući na svom primeru, konkurencija je stvarno zdrava. Svako ima neki svoj lični pečat, a svi pišemo u senci Tolkina. Tu mislim na pisce epske fantastike, a ako se neko bavi hororom onda piše u senci Stivena Kinga. To su pisci koji su postavili neke žanrovske postulate. Iskoristili su skoro sve osnovne motive koje žanr pruža, tako da šta god čovek da napiše mora da podseća na njih. Ja sam dosta ambiciozan i siguran u sebe tako da ne sumljam da bi moj uspeh verovatno bio još veći da ima više pisaca fantastike u Srbiji.“

milos petkovic 2TxtDa li si možda stvorio neku sliku, profil u svojoj glavi tih ljudi koji čitaju epsku fantastiku? Ljude obično ne interesuje mišljenje novinara, ali bih naglasio da sam bio malo iznenađen na promociji tvoje knjige, jer je bilo dosta starijih ljudi, profesora iz moje srednje škole, sa fakulteta, kao i dosta ljudi koji se bave kulturom putem medija!?

„To sam ja uvideo na poslednja dva beogradska sajma, na najvećem dešavanju što se tiče knjiga. Recimo pozitivno sam se iznenadio kada su došla dva čoveka iz srpske akademije nauka i umetnosti, kao moji fanovi. Dosta profesora etnologije, istorije mi je reklo da su zadovoljni mojim radom i da je to odličan put za nekog ko želi da se informiše više o srpskoj mitologiji da krene sa jednom zanimljivijom pričom nego što je stručna literatura. Epska fantastika je za publiku od 9 do 99 godina. To je individualna stvar. E sad svi ljudi koji vole da čitaju nešto gde ima mistike, gde su rukopisi dinamični, avanturistični i otkrivaju nešto što je zaboravljeno, oni čitaju nas. I svakako da je od 2001. kada je ekranizovan „Gospodar prstenova“, kasnije „Hari Poter“, i sad aktuelna serija „Igra prestola“, svi ti ljudi koji gledaju to, a interesuje ih nešto naše, krenu da traže domaći literatu. A tu su pored mene, Aleksandar Tešić, Nenad Gajić i još dvojca pisaca iz Niša koji u svojim delima koriste elemente slovenske mitologije. Mislim na Dejana Stoiljkovića i Branislava Jankovića, tako da je interesantno da su od petorice pisaca trojica iz Niša. Što je rekao Aca Seltik, to je niški žanrovski cunami koji je preplavio Beograd. Tako da meni to prija jer sam lokal patriota.“

Šta možeš da nam kažeš o „Gospodaru prstenova“ ili o „Pesmama leda i vatre“ poznatije kao „Igra prestola“? Mnogo ljudi je u fazonu koliko je to dobro, neviđeno dobro, ali mene interesuje šta je kod tih filmova, odnosno serija, odnosno izvorno knjiga, dobro?

„Martin je prodao sedam miliona primeraka svojih knjiga, dok je nakon ekranizacije prodao vrlo brzo isti taj broj primeraka. Što dovoljno govori o značaju ekranizacije tog dela. On pokušava da iskritikuje ovo današnje društvo, i da je ta realnost u njegovim knjigama fascinantna i to privlači ljude. A ljudi su pravili seriju iskoristili su sve to da naprave komercijalni uspeh. Ljudi gledajućui seriju mogu da vide koliko je dobra priča, ali ne mogu da vide kako on piše, da pročitaju neverovatno dobre opise i dijaloge, koji se graniče sa Andrićevim i Ljosinim pisanjem.
Tolkin je kralj žanra, ali čini mi se da su on i Martin zamenili vremensku dimenziju da bi bilo obrnuto. Tolkin je pisao o dobru i zlu, i sve vreme dok čitate nekako znate da će dobro na kraju podebiti i preživeti. Dok kod Martina ta linija ne postoji. Svi su dobri, i svi su iskvareni. Kod njega na svaka dva meseca neki glavni junak pogine, dok su u „Gospodaru prstenova“ svi pozitivni junaci preživeli.“

Za kraj, kaži mi da li si imao podršku Grada u toku svoje karijere?

„Imao sam podršku, u smislu da sam pisao neke zahteve da neke opštine finansiraju prateće programe moje knjige. Za jedan trejler, i za prevođenje rukopisa na strani jezik. Smatram da grad treba da me podrži, jer reprezentujem grad Niš u svim gradovima u kojima gostujem, i očekujem i veću podršku. A svakako da očekujem da grad podrži i mnoge druge niške umetnike, koje tavore na birou dok neki drugi ljudi rade u nekim kulturnim institucijama zahvaljujući partijskoj knjižici ili nekim kumovskim vezama, stvarno bih voleo da se sve to završi. Izbori su prošli, nije vreme za priču vreme je za delanje. Ako već hoće da podignu kulturu u gradu na viši nivo, kako nas ne bi smatrali palankom, apelujem na te ljude koji su zaduženi za kulturu da odu na biro i da iz nekih pet najistaknutijih branši, književnosti, glume, muzike, slikarstva, novinarstva između ostalog, da sve te ljude koji su istaknuti, a na birou su, ljude koje reprezentuju lepo ovaj grad i van granica Srbije, da im jednostavno pruže šansu jer je Nišu potrebna mlada krv, mladi ljudi. Potrebni su mladi ljudi u kulturi, i stariji koji će ih podržati. Ako želimo novog Sremca ili Branka Miljkovića, da Dejan Stoiljković ne bude jedini bestseler pisac iz Niša, Grad mora da podrži te mlade ljude kako bi mogli da ostanemo u Nišu i da se borimo za njega.“

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *