Nebo je spremilo specijalne efekte za početak ovogodišnje turneje grupe Krug

Noć je počela burno. Vetar je kovitlao sve što se na ulicama našlo, a kad sam utrčala u Feedback, nisam bila sigurna da li su mi u ustima mrvice kukuruznog peciva kupljenog usput ili peska. Pred ulazom sam, u tom haosu, skoro celu sekundu sažaljevala mrtvog goluba, žrtvu nevremenskih (onih meteoroloških verovatno) prilika. Nebo je spremilo specijalne efekte za početak ovogodišnje turneje benda Krug tribute to EKV-a.

U Feedback-u je bilo ljudi, toliko da se u poslednjim redovima neometano diše, a između bine i publike dovoljno da neometeno prošetamo i uhvatimo delić atmosfere, no ipak mi se čini da je naš subjektiv više uspeo da uhvati od objektiva.

„Oči boje meda“ otvorile su svirku. U pozadini, pretpostavljam kao na većini njihovih nastupa, išle su slike iz perioda turneje u punom jeku
grupe EKV.

Elem, da se vratim na subjektiv.

Već kod druge-treće pesme, osvrnula sam se da osmotrim rekacije publike. Pokušavala sam da dekodiram na njihovim licima da li većina tih ljudi zna samo najveće hitove EKV-a ili prosto vode svoje unutrašnje monologe, inspirisani pesmama, pa
zato ne pevaju. Možda se ta bura u njima, odvijala van mog polja vidljivosti. Možda su se i oni osetili kao žrtva prilika nevremenskih (nevremena kao razdoblja u kojima su smešteni njihovi životi).

Verovatno je bilo i jednih i drugih slučajeva. Dubioza se jasno čitala na liku sa moje leve strane.

Ni reči sa njegovih usana.

Skrštene ruke su njegov ples.

Kao kontrast njemu, prve redove zauzeli su jedan momak i devojka, čini mi se jedini, koji su se u toj masi više prepustili muzici, nego rečima samih pesama.

Međutim, priznanje za kontrast večeri ipak bih dodelila elektronskoj cigareti sa moje desne strane. Svirka u čast ljudima, od kojih se za neke veruje da su umrli od droge…pa to ti je kao da si napravio kolače od stevije u čast vrhunskom postastičara, koji je umro od dijabetesa!

„Probudi se, pokreni se, produbi se pokreni se…a bre Mako, onaj se još nije pokrenuo“

gledam u lika u dubiozi iz prvih redova, i draže mi je što se smejem dok masa reaguje kao da su na poetskoj večeri, i pesme EKV-a opisujem kao malo apstraktne, nego da se ovako pokopam u
nađenoj dubini njihovog smisla.

Dva bisa.

Feedback živne. „Par godina za nas“ i „Krug“ probijaju termin, a Ćima mi još zadihan i mokar od svirke daje izjavu, negde pri izlazu iz kluba.

Kišnim ulicama svoga grada idem kući, a u glavi mi ona elektronska cigareta kao metafora rokenrol danas. Malo nedefinisana, apstraktna, ali jaka metafora.

Doručkujem i sumiram utiske za izveštaj, pa mi bljesnu slika:

„Ručali smo meso, glodali smo kosti dobrih životinja..jel znaš da je ta pesma uticala na moju
odluku da prestanem da jedem meso?“

„Verovatno i svi ovi ljudi sad preživljavaju duboku u sebi dilemu…recimo da li da posle svirke odu na pljesku ili burek sa sirom“

E jebiga.

Presede mi pečenica.

Snagu da fizički izdržim tmurnu stranu subote nalazim u drugim namirnicama.

Velika, čista, poslovna zgrada
Novac u rukama
Prljavo djubre na ulazu grada
Novac u rukama

Dok koračam ka industrijskoj zoni grada već mi je manje apstraktno.

I nije mi lakše zbog toga.

 

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *