Ne odbacujte, prihvatite i pomognite ako ste u mogućnosti

Novinarka Super radija sa Ivanom Radović (desno) Foto: Emilija Miljković

Informiši se i budi na oprezu, ne dozvoli da postaneš žrtva trgovine ljudima – slogan je koji prati kampanju Anti trafficking mreže (AT mreža) ponajviše u toku oktobra, meseca borbe protiv trgovine ljudima. AT mrežu, kojojm koordiniše Centar za devojke iz Niša, čini devet organizacija iz Srbije koje rade na prevenciji trgovine ljudima. Jedna od organizacija je i ASTRA iz Beograda koja se od svog nastanka 2000. godine bavi isključivo ovim problemom.

O tome koliko se svest kod ljudi promenila i kako gledaju na ovaj problem, kako pomoći žrtvi koja se spase iz lanca trgovine ljudima i kakva je saradnja sa institucijama nakon 15 godina razgovarali smo sa Ivanom Radović, koordinatorkom Programa za prevenciju i edukaciju udruženja ASTRA.

„Trgovina ljudima je opterećena gomilom stereotipa, a većina javnosti i ljudi iz institucija su i dalje u 2002. godini. Kad kažem u 2002. mislim na to da im je, tih godina kada smo počeli sa ovom borbom, bilo teško da prihvate da trgovina ljudima postoji i verovalo se da se to dešava stranim državljankama koje prolaze kroz Srbiju i prostituišu se po kafanama. Svi misle da su to neke Ukrainke, Ruskinje, Moldavke, a mi ne pamtimo kad smo imali stranu žrtvu, osim u jako retkim slučajevima žene iz regiona“, počinje priču Ivana Radović, i nastavlja:

„A prošlogodišnja zvanična statistika pokazuje da su 85% žrtava bili muškarci koji su  bili radno ekspoatisano u građevinarstvu, a nikom ne pada na pamet da je to trgovina ljudima. Dakle, ni javnost ni mnoge institucije toga nisu svesne pa se tako javlja problem, recimo, kada želimo da procesuiramo radnu ekspoloatacija na gradilištima u Azerbejdžanu, a sudija i tužilac nisu svesni kako je to moglo da se dogodi.“

Bez obzira na to, tužilaštva koja se bave trgovinom ljudima sve su spremnija na saradnju. ASTRA je sa Republičkim javnim tružilaštvom potpisala memorandum o saradnji pa je to razlog poboljšanja saradnje.

„Dobra stvar je to što u tužilaštvima imamo osobe koje nam pomažu, bilo šta da ‘zaškripi’ ili nam zatreba imamo koga da zovemo. S druge strane to je svega 26 osoba za celu Srbiju. Kada je reč o policiji, oni su napredovali u pogledu saradnje, iako je to često stvar političke volje i trenutne situacije u zemlju. Imajući u vidu kako je sve izgledalo pre 15 godina oni su napravili ogroman iskorak, nije to još na nivou na kom bi trebalo da bude, ali svakako ima pomaka. Dok centri za socijalni rad nisu nikakvu promenu nabolje napravili“, objašnjava Radovićeva.trgovina ljudima slajd

Svesno postaju žrtve trgovine ljudima

Koordinatorka Programa za prevenciju i edukaciju tvrdi da je trgovina ljudima ekstremna posledica globalnog liberalnog kapitalizma. Ona je svesna toga da je naša zemlja u svemu tome mala i nebitna karika, ali, kaže, da se sve to posmatra kroz taj ekstremni oblik, ne kroz to kako do trgovine dođe.

„I uvek je stav ‘zli trgovci, jadne žrtve’, a postoji nerazumevanje kolko je to kompleksan odnos i proces kako neko postane žrtva trgovine ljudima, kako je vezan za trgovca i ko su ti trgovci. Jer nije jedini razlog zbog kog postaju žrtve to što su naivni i neinformisani, već i zbog toga što nemaju drugi izbor za opstanak“, kaže Ivana Radović.

Udruženje ASTRA putem svog SOS telefona proverava i poslovne ponude i kada klijentu saopšte da posao nije bezbedan bivaju razočarani.

„Kada im obrazložimo zašto je ta poslovna ponuda sumnjiva njima ne bude pravo, čak se i naljute jer smo im pokvarili planove. Prosto, ljudi nemaju izbora. Kada nemaš drugu mogućnost i pojavi ti se samo ta jedna, a moraš porodicu da hraniš od nečega, onda svesno ideš u to“, prepričava svoja iskustva Radovićeva.

Ko su žrtve i kako im pomoći u oporavku

Statistika pokazuje da su poslednjih godina najveći procenat žrtava domaći državljani i državljanke, što oni koji ostaju u zemlji i trgovina se dešava između gradova, što oni koji budu poslati izvan granica naše zemlje.

„Ono što je mnogo važno je da zajednica bude blagonaklonija i da treba biti svesna da žrtva nije kriva, da budu spremni kad se žrtva ‘izvuče’ i vrati u zajednicu da je prihvate na pravi način“, naglašava Radovićeva.

Žrtvu ne treba odbacivati i sažaljevati, pre svega joj je potrebna podrška, ponajviše podrška porodice, koja zna da izostane, jer žrtva mora početi sama da brine o egzistenciji (a nakon svega što joj se desilo jedan period ne može da izdrži da radi puno radno vreme), da svedoči i daje iskaze mnogo puta, a samim tim i mnogo puta iznova kroz priču proživljava strah i bol. Žrtva ima pravo na besplatnu medicinsku pomoć, ali je vrlo teško lekarima objasniti i dokazati šta je pretrpela.

Radovićeva tvrdi da postoje i mnogi drugi problemi i da je žrtva prepuštena sama sebi ukoliko nema pomoć nevladinih organizacija.

„Naravno da ima pozitivnih primera gde su žrtve prihvaćene i uz podršku porodice se oporavljaju, ali to takođe zavisi i od same osobe koliko je ona jaka i borbena. Ali jedno je to što žrtva lično ima pozitivnu priču, a drugo je to što sistem, koji se 15 godina gradi da bi pomagao žrtvama, ništa ne pomaže. Pre svega mislim na sistem socijalne zaštite, u kome je žrtva je prepuštena sama sebi i tome koliko je jaka, kakva je njena porodica i koga ona ima. To onda nije sistem, to je sama žrtva“, zaključila je Ivana Radović iz nevladinog udruženja ASTRA.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *