Naučite da ih razumete, pomozite da ih razumeju!

Zamislite da živite u nekoj stranoj državi bez mogućnosti da ikada govorite i razumete jezik koji se tamo govori, i bez mogućnosti da njeni državljani razumeju vas. Kako biste se snašli u svakodnevnim situacijama? Koliko biste bili uspešni u obrazovanju? Kojim biste se poslom bavili? Kako biste objasnili šta Vas boli? Koliko biste prijatelja imali? Kako biste živeli?

Neki ljudi ne moraju da zamišljaju. Neki se u svojoj državi osećaju kao stranci. U Nišu je registrovano 320 gluvih osoba i između 2000 i 3000 osoba sa oštećenim sluhom.

U „Organizaciji gluvih i nagluvih Niš” kažu da ovakvih osoba ima mnogo više, ali da nisu svi registrovani jer se određeni broj dece odlučio za inkluzivno obrazovanje. Otežanost u komunikaciji dovela je do ozbiljnih posledica u svim sferama njihovih života.

Zdravstvo

doktortekst
Gluvi i nagluvi ljudi u Nišu imaju dosta problema pri poseti lekaru. Čitanje s usana, pisanje po papirićima i pantomima ne uspeju uvek da dovoljno verno objasne šta nije u redu.

Milosav Jovanović, predsednik Organizacije gluvih i nagluvih Niš, rekao nam je da su gluvi često prinuđeni da u takvim situacijama povedu nekog člana porodice ili tumača jer im je teško da komuniciraju s lekarima.

“Najveći problem pri poseti lekaru je to što je nama potrebno da nas gledaju dok govore jer jedino tako možemo da čitamo s usana. Čitati s usana nije lako, neko govori previše brzo, nekoga je teško razumeti zbog oblika usana ili načina na koji izgovara reči. Lekari imaju naviku da brzo govore dok zapisuju nešto. Zbog toga sa sobom moramo da vodimo članove porodice ili prevodioca.” – dodao je Milosav.

U pokušaju da se reši ovaj problem osmišljena je veb stranica „Na klik do zdravlja“ na kojoj se lekari mogu informisati o tome kako se na znakovnom jeziku „kažu“ neka od najčešćih oboljenja i dijagnoza. U apoteci u Vranju je otvoren šalter za gluve osobe na kome rade farmaceuti koji su naučili znakovni jezik što značajno doprinosi poboljšanju pozicije u kojoj se osobe sa oštećenjem sluha nalaze. U Nišu takvih šaltera još uvek nema, iako je, osamnaest apotekara “Niške apoteke” prošlo obuku, i dobilo sertifikat za poznavanje znakovnog jezika. U razgovoru sa audiologom Zoricom Nikolić saznali smo da čak ni lekari koji rade sa gluvim ljudima ne poznaju znakovni jezik.

„Verujem da bi upoznavanje lekara sa znakovnim jezikom itekako poboljšalo rad sa ljudima koji ne čuju. Bilo bi od pomoći i lekarima i pacijentima. Kada bi mi se ukazala prilika da naučim znakovni jezik, definitivno bih je iskoristila, ne samo zato što bi mi to pomoglo u obavljanju posla kojim se bavim, već i iz lične radoznalosti.“ – rekla je Zorica Nikolić.

Od Zorice smo saznali i da je najčešći uzrok gubitka sluha kod mladih korišćenje slušalica i preglasno slušanje muzike.

Milosav Jovanović je takođe u komisiji koja dodeljuje ljudima diplome za naučen znakovni jezik, i rekao nam je da ima malo ljudi koju čuju sa diplomama, kao i da što je napredniji nivo, manje je polaznika. Nas je zanimalo da li je moguće oformiti kadar za obučavanje ljudi iz državnog sektora u znakovnom jeziku.

“Ideja postoji odavno, i ima dovoljno ljudi za sprovođenje takvog projekta, tako da je to moguće teoretski. Međutim potrebno je da ljudi žele da nauče. I potrebno je više od njihove volje da se tako nešto organizuje.“ rekao nam je Milosav.

Televizija i sport

Još jedna od stvari na koje možda ne obraćamo pažnju, a koja je na neki način uskraćena ljudima koji ne čuju jesu mediji. Televizija, koja je jedan od glavnih izvora informacija ali i zabave, nije prilagođena gluvima. Iako se u poslednje vreme u informativnim emisijama pojavljuju prevodioci na većini kanala nacionalne frekvencije, edukativni i zabavni program i dalje zaostaje.

Strani filmovi i serije nisu dovoljno detaljno titlovani, a domaće nisu uopšte. Ljudima koji ne čuju potreban je „opisni“ titl koji će objasniti stvari koje ne mogu da čuju (na primer otvaranje vrata ili neki zvuk u pozadini). Stvari koje gledamo kao što su kvizovi ili emisije u kojima gostuju poznate ličnosti nemaju ni prevodioca ni titl, filmovi u bioskopima i pozorišne predstave takođe.

„Nekada je bilo više emisija za gluve i nagluve, sada ne toliko. Zbog ulaska u Evropsku uniju sada na većini televizija ima tumača u informativnom programu, međutim nema dovoljno edukativnog i zabavnog programa prilagođenog gluvima. Domaće serije i filmovi nemaju titlove, a strani filmovi koji imaju prevod nisu prilagođeni gluvima. Oni ne znaju zašto se neko okrenuo ili uplašio, njima je potreban detaljniji titl, opisni reklo bi se, na kome piše „vrata se otvaraju“ ili „u daljini se čuju sirene“, bez tih stvari teže je pratiti film.” – rekao je Milosav Jovanović

Zatim, tu je i sport. Naravno da biti gluv ne znači nesposobnost bavljenja sportom. Ljudi koji ne čuju uživaju i jednako su dobri u sportu kao i ljudi koji čuju. Međutim, kada je reč o treniranju, kao i igranje u timu, sigurno je lakše kada trener kao i saigrači mogu da komuniciraju bez problema. Zbog toga u “Udruženju gluvih i nagluvih Niš” postoji i sportsko udruženje.

“Ne mogu da kažem da nam grad NIš ne pomaže. Ukoliko napišemo molbu, onda uglavnom i dobijemo sredstva koja su nam potrebna. Međutim organizacija takođe ima i sportsko udruženje koje, nažalost, nije dovoljno podržano.” – dodao je Milosav.

Školstvo i profesija

Još jedna oblast koja je svima od velike važnosti, a u kojoj se gluvi i nagluvi suočavaju sa velikim poteškoćama jeste – obrazovanje. Roditelji moraju da odluče da li da njihovo dete pohađa školu sa decom koja ne čuju ili pokuša da se snađe u školi sa ostalim vršnjacima. Kako saznajemo od Milosava mnogi roditelji veruju da će njihovo dete pročuti i da ne treba da uče znakovni jezik, zbog toga se odlučuju na inkluzivno obrazovanje, i na tj način uskraćuju deci mogućnost da uče na način na koji im je prirodnije i lakše. Neki roditelji, međutim, očekuju previše od svoje dece, da će oni moći da čitaju s usana i pričaju normalno i ne trude se da i sami nauče znakovni jezik i na taj način olakšaju svojoj deci.

“Znakovni jezik gluva deca mogu da nauče u školi na Bubnju (školi za gluvu decu), dok porodica može da nauči i na raznim kursevima. Nažalost, ima mnogo slučajeva gde roditelji ne žele da uče znakovni jezik. Oni se nadaju da će dete pročuti ili žele da njihovo dete (pro)govori, da živi normalnim životom. Neki roditelji iz tog razloga i ne dozvoljavaju deci da uče znakovni jezik i šalju ih u obične škole koje nisu prilagođene njihovim potrebama. Oni ne shvataju da na taj način unazađuju svoje dete, ne dopuštaju mu da uči na način na koji će njemu biti najlakši.” – rekao je Milosav.

skolatekstOn je naglasio je da je inkluzivno obrazovanje dobro ukoliko se sprovede selektivno, jer ne može svako date da prati nastavu koja nije prilagođena njegovom hendikepu. Obim gradiva u školama koje su prilagođene njihovim potrebama je smanjen, stoga takva škola ne pruža deci dobru osnovu za dalje školovanje i da zbog toga u srednjoj školi s poteškoćom prate gradivo. S druge strane, u redovnoj školi ovakva deca lako postaju meta predrasuda i  mogu se osetiti usamljeno. On upozorava da i nastavnici nemaju načina da u redovnoj školi deci prenesu ili provere znanje.

“U školi na Bubnju je nastava prilagođena gluvoj deci, ali nedostaje mnogo predmeta, dok je u običnim školama deci teško da prate. Ona se tamo oslanjaju na čitanje s usana koje nije nimalo lako. Zbog toga kada deca iz škole s Bubnja odluče da upišu običnu srednju školu imaju dosta „rupa“ u znanju, i s poteškoćama prate nastavu. Pored toga s obzirom da obrazovni sistem nije prilagođen gluvim osobama, nema prikladnog načina za prenošenje znanja, kao ni za procenu znanja i ocenjivanje. “ – dodao je Jovanović.

Osim što je teško steći kvalitetno obrazovanje, teško je i odabrati profesiju, i naći posao kojim se mogu baviti. U ovome se ogleda razlika evropskih zemalja i Srbije. U evropskim zemljama gluvim ljudima je data velika mogućnost da se bave umetnošću, fotografijom, režijom ili programerskim poslovima, dok su kod nas za ove osobe i dalje najčešće rezervisana zanimanja kao što su pekar, frizer, bravar, krojač i slično. Jovanović je napomenuo da su predrasude prema njima i danas izražene i da se sa njima gluve osobe suočavaju od najranijeg detinjstva i da je zbog toga skoro nemoguće zaposliti se.

“Teško je naći posao. Ima više razloga, jedan od njih je to što gluva deca zbog svoje situacije biraju škole koje nikome ne garantuju posao. Većina upisuje umetničke škole, a u našoj zemlji nema mnogo posla za one koji završe umetnost. Drugi razlog jesu predrasude koje ljudi imaju kada su u pitanju gluvi ljudi. Mnogi misle da su gluvi ljudi neobrazovani i nesposobni da obavljaju poslove koje obavljaju ljudi koji čuju.” – kaže Milosav Jovanović.

Rešenje?

Sve ove okolnosti u kojima se nalaze gluvi i nagluvi, kao i samo njihovo uključivanje u društvo bilo bi olakšano kada bi ljudi učili znakovni jezik.

Jedan od načina da se učenje znakovnog jezika ustali kod nas bilo bi uvođenje znakovnog jezika kao izbornog u osnovnim i srednjim školama. Pitali smo Milosava Jovanovića da li smatra da je ovako nešto izvodljivo, i koliko smatra da bi ovakav projekat pomogao.

“Možda. Teoretski jeste, ali nisam siguran kakva bi bila reakcija naroda, koliko njih bi prihvatilo ideju. Smatram da to možda ne bi promenilo situaciju danas, ali bi pomoglo ljudima u budućnosi. Na duže staze bi moglo da promeni dosta i znatno poboljša situaciju.”

Prvi korak ka rešavanju ovog problema u Nišu, načinio je Narodni Univerzitet koji već četiri godine za redom uspešno organizuje kurseve znakovnog jezika.

Upravnik centra za strane jezike, Marina Pešić, objasnila je odakle je došla ideja za uvođenje kursa kao i u čemu se ogleda njegova važnost.

„U Evropi je znakovni jezik već odavno jedan od izbornih jezika u školi, ali znakovni jezik se uči i u crkvi i mnogim kampovima za mlade. Ovaj kurs će, nadamo se, doprineti dostizanju evropskih standarda i naglasiti važnost razumevanja gluvih ljudi.“ – rekla je Marina.

jpgtekst
Milosav Jovanović već godinama sarađuje sa Narodnim Univerzitetom kao jedan od predavača na kursu koji organizuju. Marina i Milosav objasnili su da se polaznici upoznaju ne samo sa osnovama znakovnog jezika, već i sa načinom života gluvih ljudi, i kulturom cele jedne zajednice. Na kraju kursa polažu ispit i dobijaju sertifikat i diplomu. Skupština opština Niš zaposlila je osobu sa sertifikatom tumača znakovnog jezika.

Koliko je kurs težak zavisi od svake osobe. Gluvima je to jedini način primanja informacija, te je njima lakše, dok je ljudima koji čuju malo teže jer su navikli da informacije primaju na drugačiji način.

“Kurs se pokazao kao jako dobar i efikasan. On pruža veliki broj informacija. Postoji tri nivoa, poznavalac, prevodilac i sudski tumač. Prvi nivo, koji organizuje NU sadrži osnovne stvari, i na prvom nivou polaznici nauče isti broj informacija kao i na prvom nivou bilo kog stranog jezika. Cilj kursa je da obuči ljude da se na znakovnom jeziku sporazumeju u raznim situacijama. Osim jezika, na kursu se govori i o društvu i kulturi gluvih ljudi.” – objasnio je Milosav.

Ovaj kurs, kao i čitava ideja da treba uvesti znakovni jezik u srpske škole, da treba poraditi na edukaciji lekara i svih zaposlenih u državnom sektoru, ima za cilj da obuči građane da komuniciraju sa osobama oštećenog sluha u raznim životnim situacijama, da ih podstakne da razumeju gluve ljude i olakšaju im integrisanje u društvo, kao i da omogući njihovo aktivno i ravnopravno učestvovanje u svim oblastima društvenog života.

Za kraj, Milosav nam je rekao šta je po njegovom mišljenju najvažnije za dobru komunikaciju.

“Potrebno je samo strpljenje. Da ljudi ne odustaju, ponove više puta pitanje, pričaju sporije i trude se da nas razumeju. Za dobru komunikaciju potrebno je međusobno interesovanje, uvažavanje i naravno strpljenje.”

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *