Najpoznatiji pisac SF romana

vivNa današnji dan 1917. godine rođen je Artur Klark, engleski književnik. Smatra se najznačajnijim autorom naučne fantastike XX veka. Diplomirao je fiziku i matematiku i bio tokom Drugog svetskog rata u ekipi stručnjaka RAF-a koja je izumela radar. Uspeh novinskog teksta „Vanzemaljski releji“, u kome iznosi svoja zapažanja o savremenim telekomunikacionim satelitima, opredeljuje ga da nastavi sa pisanjem (1945). Njegov književni opus je podeljen u tri celine – osvajanje svemira, futurološko-spektakularne vizije razvoja čovečanstva i istaživanje okeanskih dubina. Prvo prozna dela „preludijum za svemir“ i „Pesak Marsa“ objavio je 1951. godine; u narednim decenijama sledi niz od četrdesetak njegovih knjiga među kojima su najpoznatije „2011: odiseja u svemir“, “ Odiseja 2010: druga odiseja“, „2061: treća odiseja“, „3001: konačna odiseja“, „Grad i zvezde“, „Kraj detinjstva“, „Duboko poniranje“, „Matica Zemlja“ i „Stražar“. Početkom 1956. godine za stalno se nastanjuje u Šri Lanki, gde pažljivo osmatra podvodni svet i zvezdano nebo. Lekari su 1988. godine otkrili da boluje od postpolisindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Mnoge naučne teorije koje je opisivao u svojim SF delima, vremenom su primenjivane u praksi. Delo u tri toma pod nazovom „Hronika čuda i misterija“, „Svet zagonetnih sila“ i „Misterije sveta“, napisali su po nejgovoj ideji i televizijski uobličili britanski novinari Simon Velfer i Džon Ferli. Njemu u čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu – Klarkovom orbitom. Umro je 18. marta 2008. godine.

Takođe 16. decembra:

1485. Rođena je Katarina Aragonska, engleska kraljica španskog porekla. Bila je kći španskog kralja Ferdinanda II i Izabele I Katoličke (kraljice Kastilje). Prva je od šest žena Henrija VIII, engelskog kralja. Sukobi koji su izazvani njihovim razvodom jedan su od uzroka crkvene reformacije Engleskoj. Njena kći je škotska kraljica Meri Stjuart. Umrla je 7. januara 1536. godine.

1775. Rođena je Džejn Ostin, engleska književnica. Realno i sugestivno je dočaravala život u engleskoj provinciji XIX veka, preispitujući plemićku tradiciju i građanski moral. Zapleti su joj protkani humorom i blagom ironijom. Njeni najvažniji romani su „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasude“, „Mansfildski park“, „Ema“, „Nagovaranje“ i „Nortangerska opatija“. Umrla je 18. jula 1817. godine.

1901. Rođena je Margaret Med, američka književnica. Njena tematska dela o crnoj magiji, a naročito antropologiji, uticala su na širenje interesovanja za misticizam u Americi.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *