Najpoznatiji kineski revolcionar i diktator

vivNa današnji dan 1893. godine rođen je Mao Cedung, kineski revolucionar i državnik. Kao jedan od osnivača Komunističke partije Kine, formirao je sa Džu Deom prve jedinice kineske Crvene armije (1931) koja je imala odlučujuću ulogu u građanskom ratu protiv režima Čang Kaj Šeka i japanske okupacione armije. Posle ofanzive nazvane Dugi marš (1934) i vojnog poraza Japana, u Pekingu je 1949. godine proglasio Narodnu republiku Kinu. Suočen na početku vladavine sa mnogobrojnim unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina XX veka inaugurisao se i javno proklamovao dogmatsko-sektašku politiku. U svojstvu državnog i partijskog lidera, primenjivao je krajnje okrutne i diktatorske metode, čija je beskompromisnost kulminirala tokom tzv. kineske kulturne revolucije. Negativne posledice takvog političkog autokratizma za najmnogoljudniju zemlju sveta nesagledive su. Umro je 1976. godine.

Takođe 26. decembra:

1716. Rođen je Tomas Grej, engleski pesnik. Duboka osećajnost čini ga pretečom romantizma, a izražena ljubav prema prirodi i simpatije za običnog života jednim od najboljih engleskih pesnika. Autor je pesama „Elegija napisana na seoskog groblju“ i „Bard“, pisanih u katrenama, koje formom i sadržajem označavaju prelazak iz neoklasicizma u romantizam. Književni kritičari svrstavaju te njegove radove u najlepše stihove koji su ikada napisani na engleskom jeziku.

1792. Rođen je Čarls Bebidž, engleski matematičar i pronalazač. U nastojanju da stvari preciznije matematičke tabele došao je na ideju da konstruiše mehanički računar s memorijom informacija. Pošto mu je to pošlo za rukom, smatra se „ocem“ modernog kompjutera. Umro je 1871. godine.

1891. Rođen je Henri Miler, američki pisac. Osporavao je u svojim delima društvene konvencije, a veličao je seks i umetnost. Njegova dela sadrže izuzetan poetski naboj, kao i lucidne esejističke i filozofske digresije, premda su često bila zabranjivana kao pornografska literatura. Uspešno se bavio i slikarstvom. Najznačajnija dela su mu romani „Jarčeva obratnica“, „Mirni dani u Klišiju“ i „Crno proleće“, zatim trilogija „Ružičasto raspeće“, putopis „Kolos iz Misurija“, kao i kritička proza „Mudrost srca“, „Nedelja posle rata“ i „Knjiga mog života“. Umro je 7. juna 1980. godine.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *