Na kolenima pred publikom u Beogradu

Prvi put sam čuo za Bet Hart kada je pevačica benda u kom sviram predložila da njenu pesmu „Close To My Fire“ ubacimo u repertoar, kao novitet. Nakon malog istraživanja i mog saznanja da sarađuje sa Džoom Bonamasom još više sam se zainteresovao za njen rad. Kada sam čuo njene pesme i njene nastupe uživo, shvatio sam zašto je upoređuju i poistovećuju sa legendama poput Dženis Džoplin i znao sam da ako ikad bude nastupala u Srbiji ili okolnim zemljama da moram da odem, da bih i ja sâm bio de takvog spektakla.

Nekoliko meseci kasnije sam saznao da će Bet održati koncert početkom decembra ove godine u Beogradu. Svanula je i ta nedelja koju sam zbog uzbuđenja dočekao budan i požurio na autobus sat i po pre njegovog polaska, da slučajno ne bih zaksanio.

Stvar koja me je najviše začudila kada sam ušao u Halu sportova jeste ta što su dozvolili pušenje unutra, a dim se prostirao po celoj Hali. Primetio sam da je stariji deo publike sedeo na tribinama, dok smo mi mladi uzbuđeno đuskali na parteru. U jednom trenutku su se svetla ugasila i publika u prvim redovima je mogla da vidi ovu legendu, koja već 25 godina puni svetske hale, kako izlazi na scenu, ukrašenu upaljenim svećama, uređenu tako da pojačava našu napetost. Svetla su se uključila, počeo je vrisak dobrodošlice i bend je zagruvao pesmom “Sinner’s Prayer“. Dalo se primetiti da je bend ovu pesmu odsvirao dosta tvrđe nego što zvuči u studijskoj verziji. Bez obzira na to što je ovu pesmu u originalu Bet izvela sa gitaristom Džoom Bonamasom, Džon Nikols je svojim izvođenjem ispunio sva očekivanja, ali je takođe svaku pesmu na ovom koncertu ulepšao svojim upadima i improvizacijama. Koncert se nastavio u jakom tempu, ali su Bet, njen bend i publika najviše uživali u izvođenju pesme „Baby Shot Me Down“ gde je zajedno sa publikom pevala i izvlačila tonove koji izazivaju jezu.

Nakon ovoga je sela za klavir i počela „I’ll take care of you“. Ovom baladom i njenim nežnim pevanjem je navela publiku na njihanje. Kad se

završila ova pesma, bubnjar i basista su se povukli sa bine, a Džon je uzeo stolicu i akustičnu gitaru. Odmah mi je bilo jasno šta se dešava. Zbog snimaka sa njenih nastupa uživo, znao sam da voli da se spusti u publiku. I organizatori su bili spremni na to i zbog toga su spremili stepenice koje sa bine vode do partera. Međutim Bet ih nije iskoristila, već je sela na monitore koji su bili ispred nje i nalazila se na metar od publike. Gitarista je započeo svoj uvod, a Bet je zapevala “Ain’t no way“. Posle ove pesme bend se vratio na binu i ponovo su razmrdali publiku pesmom „Why don’t you do it right“ gde su kultnu verziju Gramofondžija ostavili u zapećku.

Na energiji kojom je zračila mogli bi joj zavideti mnogi izvođači današnjice. U izlivu emocija je čak par puta puta pala na kolena. Ponovo je sela za klavir i ispričala priču o svojoj sestri koja je nakon duge i teške bolesti preminula i u njenu čast je nastala pesma „Sister Heroin“, koju je sledeću izvela.

Zatim je pričala o svojim ranim dvadesetim godinama, kada je imala veliki problem sa psihoaktivnim supstancama. Pričala je o razgovoru sa svojim psihijatrom , kada je htela da odustane od muzike. Rekla je „Bog mi je dao dar da imam odličan glas i da se bavim muzikom, a ja na sve to gazim svojim bahatim ponašanjem i konzumiranjem droge.“ Njen psihijatar odgovorio da je upravo to što ona razume svoj problem razlog više da nastavi da se bavi muzikom. Prva pesma koju je napisala za svoj „povratak“ bila je „Leave The Light On“.

Ovo je pesma sa kojom sam se lično najviše povezao, a kada sam se okrenuo oko sebe, shvatio sam da je Bet ovom pesmom, svojim glasom i emocijom publiku dovela do suza. Dodatni efekat je doprinelo to što su sva svetla bila uperena u nju koja je bila sama na bini. Ustala je od klavira, zahvalila se publici i napustila binu.

Nakon par minuta, publika je uspela da ih vrati na bis. Uleteli su sa pesmom „Trouble“ i još više podigli atmosferu, a Bet se igrala „dobacivanja“ sa publikom koja je uspela da isprati svaki njen zahtev. Bis su završili pesmama „Love Is A Lie“ i „Fire On The Floor“. Po ko zna koji put je pohvalila publiku i zahvalila joj se. Zagrljeni bend se poklonio i povukao sa bine.

Na veliku žalost skandirajuće publike, svetla koja su se uključila bila su siguran znak završenog koncerta. Tokom dugog izlaženja iz Hale i lutanja sa drugaricama do autobuske stanice, sumirali smo utiske, a one su bile mišljenja da Bet to veče i nije baš dala sve od sebe.

Ipak, najviše nade nam uliva njena rečenica na kraju koncerta “Vidimo se sledeće godine!”

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *