Mrzelo me da napišem roman

„Čoveče pazi

Da ne ideš malen

ispod zvezda!

(…)

Na svom koncu

Mesto u prah

Pređi sav u zvezde“

Antun Branko Šimić

Oduvek sam smatrala da suština muzičkog novinarstva nije informacija, već inspiracija. Iz tog razloga, pisanje izveštaja sa koncerata, i posle toliko znanja i iskustva, nije postalo rutinska stvar. Naprotiv,postalo je sve zahtevnija i zahtevnija dUHOvna igra. Događaj se lako da opisati, ali često ono glavno – a to je ideja – izgubi se u iluziji objektivnosti. Vreme i prostor često olakšavaju odraz tog našeg point of view, ali takođe, podjednako često umeju i da okuju za ono što se naziva „dati trenutak i mesto“ dok smisao odlebdi u etar zajedno sa tonovima. Prosto, izleti u nepovrat kroz pokret koji smo slučajno izveli poneti ritmom i više nikad nismo umeli da ga ponovimo.

Dok se muzika dešava u realnom vremenu, ono što ja doživljavam je totalna nadstvarnost. Taj doživljaj koji se formira u svesti apsolutno nema nikakve veze sa onim linearnim ustrojstvom uzročno-posledičnog sleda okolnosti. Zapravo,ima potpuno samosvojni tok, postaje vizija. Naročito kada je u pitanju svirka Hornsman Coyote-a.

Sve se to dešava na energetskom nivou, a pokušaj da se tako nešto, suštinski neuhvatljivo, verbalno preoblikuje jeste svojevrsna spiritualna vibracija.

Savremeni mediji nude bezbroj mogućnosti da se probijaju granice teksta, a da se izraz „apdejtuje“ na različite načine. Nikada pre nije bilo ovoliko preduslova za konceptualno stvaranje, za poigravanje u šumi simbola koja se sada naziva hipertekst.

Virtuelni zidovi sami sebe ruše i ponovo izgrađuju i nadgrađuju. Reč se, u bukvalnom smislu, pretvara u zvuk i sliku.

I zašto ja sad to novinarstvo koristim kao žrtveno jagnje za svoj poetski izraz? Pa zato što me zaista mrzi da kao svaki normalan čovek kome reči dobro idu, lepo sednem i napišem roman. Muzika i novinarstvo su samo izgovor – dve paradigme, to alfa i omega u kojima sam pronašla neslućene mogućnosti za igranje sa smislovima. Svaka pojedinačna svirka je samo novo poglavlje, novi apdejt, novi uvid u Celinu.

I u svemu tome, poezija je misao, a muzika je smisao.

A jedan besednik reče: Pričaj nam o Slobodi.

A on odgovori:

Kraj gradske kapije i pored ognjišta vaših video sam vas gde metanišete i klanjate se slobodi sopstvenoj,

Baš k’o što se robovi unižavaju pred tiraninom i veličaju ga, iako će ih pogubiti.

Da, u lugu hramskom i u senci tvrđave videh najslobodnije među vama,kako nose slobodu svoju poput jarma i lisičina.

I srce moje prokrvarilo je u meni; jer, vi možete da budete slobodni kada vam čak i želja da tragate za slobodom postane uzda i kada prestanete da govorite o slobodi kao cilju i ispunjenju.

Bićete istinski slobodni ne onda kada vam dani ne budu bez brige, a noći bez požude i teskobe,

Već onda kada sve to opaše vaš život, a vi se uzdignete iznad toga nagi i nesputani.

A kako ćete se uzdići iznad svojih dana i noći ako ne pokidate lance koje ste u osvit svoga poimanja privezali oko svog podnevnog časa?

Ono što vi nazivate slobodom zapravo je najjači od tih lanaca, iako mu se karike sjaje na suncu i zaslepljuju vam oči.“

Halil Džubran, Prorok

Pronaćićeš Boga u sebi tek onda kada bez straha pustiš svog demona na ulicu da se dobro istrči.

Tekst: Ana Bjes Nikolić

Fotografije: Miloš Jovke Jovanović

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *