Moj sin se zove Vuk, njegov najbolji drug Dimitrije!

vukTxtMoje dete zove se Vuk. Njegov najbolji drug zove se Dimitrije. Njih dvojica su trogodišnjaci. Rođeni su iste godine u razmaku od dvadesetak dana. Kada bi mogli da ostanu zajedno po ceo dan, to bi im možda bilo dovoljno zajednički provedenog vremena. Dimitrije i Vuk su mali, ali veliki prijatelji. Dobri mali ljudi. Ponekad se naljute, ali to traje manje od jednog minuta. Strah da će jedan biti odveden kući reši svaki nesporazum.

I još nešto. Imaju najbolju drugaricu Maru i mogu da se kladim da i jedan i drugi misle kako je to najlepša devojčica na celom svetu.

Vest da je izboden dvadesetdvogodišnji mladić, da ga je ubio dvadesetogodišnjak. Čini mi se da sevanje noževima od Nove Godine u Nišu izgleda kao da je neko oživeo knjigu „Kad su cvetale tikve“ na našim ulicama. Jeste li primetili? Ili ste tek sad kad je ugašen jedan mladi život? Razumem vas.

Ja sam ovu jezivu vest dočekala sa dignutom kosom na glavi. Jedan Dimitrije ubio je jednog Vuka. Ta rečenica odbija da se smesti kao logična u mojoj glavi.  Jedan mladi čovek ubio je drugog mladog čoveka! Znam da igračke pištolje nemamo u kući, nikad ih nismo želeli, ali onaj nož me je podsetio da imamo svetleći mač. Kad mašeš njime on proizvodi zvuke sudaranja sečiva. Treba da ga bacim, pa nek je poklon hiljadu puta!

Imate li vi Vuka, Dimitrija, Luku, Petra, Mateju…? Hoćete li i vi na Sretenje na centralni gradski trg? U 12 sati! Da saznamo ko skriva istinu, da pokažemo da nećemo dozvoliti da mladi ljudi stradaju tako? Protiv policije, gradonačelnika, Države! Protiv svih!

Izvor: Super radio

Izvor: Super radio

Šta meni nije jasno? Meni koja ću ove subote biti kod Konja?!

Kako će policija, Grad, Država, bilo ko do nas roditelja, naučiti jednog Vuka, Dimitrija, Luku, Petra, Mateju da se zbog mrkog pogleda ne ubija, da se zbog devojke ne ubija, da se ni zbog čega ne ubija???

Kako će oni učiniti da naše dete, kako god se zvalo, ne završi svoj život sa dvadeset i dve, ali i da ga sa dvadeset ne zovu koljačem, monstrumom, ubicom koga treba strpati u zatvor na 40 godina! Kao majka, strepim od oba horora.

Ja ću da budem tamo i povešću svog Vuka. Znate li zašto? Imam dva razloga!

1. Znam da majci ubijenog Vuka niko i ništa ne može pomoći. Jedan njen deo je ne zauvek mrtav. Njeno dete, prvo dete, prva radost, više ne diše. Ali makar nek zna da je taj neprocenjivi deo nje bio toliko važan, toliko bitan da je zbog njega ustao jedan grad. Da ona kao roditelj, neće biti usamljena u svojoj muci, prepuštena samoj sebi i suludim odlukama pravosudnih organa, koje ovih dana ko „dobar dan“ pljušte drugim gradovima Srbije

2. Drugi razlog je da podsetim samu sebe da je moja odgovornost najveća, da smo mi roditelji tu da svoju decu vaspitavamo ljubavlju i pažnjom makar i sa ostacima snage koja pretekne od borbe sa svim nedaćama života! Ne parama. Nikako parama!

Jer, verovali ili ne, deci novci ama baš ništa ne znače! Mi im kupujemo igračke, a znate i iz svog iskustva sa koliko njih se zaista i igraju. Mi ima namećemo modne marke i trendove, oni sami ni ne znaju šta je to (dok ih ne naučimo).

I zato svi vi roditelji koji ćete ove subote, 15. februara biti na Trgu kralja Milana u Nišu od 12 sati – ne dozvolite da ovo bude jedan u nizu protesta. Ne čekajte da nas bude preko 4500, koliko je do sada na Fejsbuku najavilo svoje prisustvo.

Ilustracija, Foto: Super radio

Ilustracija, Foto: Super radio

Ništa manji protest nije ni kada:

– ne ćutite na roditeljskom sastanku, kada vam nešto smeta, kao i većini;
– ne slažete se jer vas je sramota, kada dvoje, troje imućnih roditelja insistiraju na preskupim destinacijama za ekskurziju;
– kada glasno osudite rođendansku žurku školske drugarice vaše dvanaestogodišnje ćerke u vikendici nadomak Niša sa bazenom
– kada ličnim primerom pokažete da nije sve u novcu, da vaša deca mogu biti srećna (zapravo jedino tako zaista i mogu) kada imaju samo vašu pažnju.
– kada animirate i druge roditelje da se organizuju oko dobrih i kvalitetnih ideja i akcija, ili se jednostavno bez mnogo premišljanja pridružite istim,
– kada podstičete svoje dete da sa svojim drugarima i drugaricama osmišljava i deluje na human i kreativan način…

Ovo su moji predlozi sigurna sam da listu možete da dopunite i sami!

Dođite ove subote u centar Niša, izađite u centar bilo kog grada, odakle god da ste! Ne smemo zaboraviti Vuka Stoiljkovića, ali moramo da podsetimo i sebe!

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Jedan komentar na “Moj sin se zove Vuk, njegov najbolji drug Dimitrije!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *