Mediji imaju onoliko snage koliko im država dozvoli

novineGovoriću o nečemu što bi trebalo da zainteresuje svakog čoveka u vremenu u kojem pokušavamo da sačuvamo bar malo privatnosti i ljudskog dostojanstva. Ovo se verovatno tiče svih nas, ali je moguće da će ova priča zainteresovati tek mali broj ljudi koji su rešili da svoju profesionalnu karijeru stave u službu javnosti.

Govorim, naravno, o novinarima. Ono što zanima jako mali broj ljudi, na žalost, ne čak ni sve novinare, je stanje medija u Srbiji.

A ono je iz godinu u godinu je sve gore. Sve relevantne analitičke kuće, kako strane, tako i domaće ukazale su na postojanje problema u medijima kod nas.

Tri su glavna razloga za to: prevelika uloga države, loša zakonska regulativa, i netransparentno vlasništvo.

Situacija danas pretočena u brojke izgleda ovako:
– 26% TV emitera i 25% radio emitera je u javnom vlasništvu, kao i najveća novinska agencija.
– 40 miliona evra država ulaže posredno ili neposredno u medije.
– Javni servis je na budžetu do kraja 2015. godine, a pretplata nije ukinuta kao što je najavljeno.
– Za 18 od 30 najtiražnijih medija nisu poznati vlasnici.
– Prosečna plata novinara u Srbiji niža je od nacionalnog proseka.
– Od 50 privatizacija svaka peta je poništena.
– Još 50 medija čeka privatizaciju.

Problemi se ovde ne završavaju. Preko medija se vodi prividna borba protiv korupcije, najavljuju se hapšenja, krši se pretpostavka nevinosti, vrši se pritisak na pravosuđe.

Sudovi su doneli par presuda koje bukvalno znače gašenje pojedninih medija, a namere su bile krajnje sumljive.

Jedna od takvih presuda je TV Apatinu, dok je dobro poznati slučaj šutiranja novinara od strane političara Velimira Ilića posle više od deset godina završen na sudu, ali se još uvek čeka na izvršenje, odnoso na naplatu.

Zanimljivo je i kako informacije cure iz policije, pravosuđa, državnih organa što sve predstavlja krivično deli. Neki od medija su se definitivno pretvorili u biltene centara političke i ekonomske moći.

Postavlja se pitanje kako poboljšati situaciju, i kako pronaći rešenje po kojem neće ni država uticati na medije, niti će se privatnicima dozvoliti da iskorišćavaju stanje i da sumnjivim privatizacijama (Narodne Novine!?) dolaze do kapitala.

Da li je možda potrebno uvesti licenciranje novinara? Da li ćemo pored Grčke postati jedina zemlja na svetu koje je ostala bez svog javnog servisa kada 2015. bude prestalo finansiranje iz budžeta?

Posle prošlih izbora i najave jednog od najmoćnijih ljudi u zemlji da će pretplata biti ukinuta, njeno plaćanje je značajno opalo, a ni do sada nije bilo dovoljno za „kvalitetan rad u službi građana“.

Na pitanje da prokomentariše smisiju Insajder, sa stanivištva novinarske etike, urednik B92 info kanala, Ivan Prokić rekao je da je ekipa Insajdera radila taj serijal bez ikakvih loših namera.

Moram da dodam da je delovao poprilično iskreno, a na ovo moram još da dodam i da sam veoma kritički nastrojen prema Brankici Stanković i njenom eksponiranju i komercijalizaciji putem medija.

Ipak, u prvi plan treba istaći sve ono što je dobro uradila ekipa Insajdera, pa tek onda na drugom mestu govoriti možda o nekim negativnim efektima koje sa sobom nose ovakvi veliki projekti velikih medijskih kuća.

Na kraju bih se složio sa tvrdnjom Ivana Prokića da novinari ipak nemaju preveliku moć da menjaju društvo, već da su oni samo deo jedne šire medijske slike u kojoj danas u Srbiji mediji imaju onoliku moć koliku im država dozvoli.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *