Mali ljudi iz kutije u doba kiča i sendviča

Boba je div spram malih ljudi koji žive u kutiji s antenom. Mama kaže da bi, prestravljeni, izgubili moć govora kada bi je ugledali. Priljubljuje kutiju uz obraz. Dišu kroz zvučnike. Muzička kutija vibrira od dobre žurke. Izolovana iz nje, Boba hvata dezodorans. Tepih je njen! Da li oni nju mogu da čuju?

“Vidimo se danas na velikoj reviji u centru na kojoj će biti predstavljen najnoviji model haljine. Hajde da vidimo hoće li miss naše države zadržati titulu i ove godine.”

Mama kaže da je Boba mala za reviju. I ljudi iz kutije su mali, pa će ići. Mami su revije dosadne. Jedva stigne da opegla svoje haljine. Ljudi, ustima punih sendviča, pričaju kako je haljina pre-le-pa i divno žuto-plava. Boba se, dok joj vanila klizi niz kornet probija ka haljini. Sa pijadestala visi veliki crveni karner. Krv crveni kao žuljevi na stopalima kroz koja je tražila male ljude. Instiktivno je primakla sladoled, gotovo tik uz svoju majicu, da ne kane na taj hektar loše iskreiranog somota.
Iza velikih daltonista i njihovih sendviča je ostao tek po koji list zelene salate, i gomila zgužvanog papira. Strepila je da nisu tako zgužvane pod tabnima poneli i male ljude.

“Današnja revija je pravo uživanje za čula svih ljubitelja kiča. Još koliko će krv crvena poput haljine naše miss biti omiljena boja, ostaje da se vidi. A sada, u duhu revije, nastavljamo sa dobrom muzikom. “Na ovim prostorima”, Hladno pivo”, u Bobi je zalepetala radoznalost. Mali ljudi su je čuli…ili videli isto što i ona, zar je važno, morala je da ih upozna. Po šavu njhove kutije, nožem je potražila najbolje mesto da otvori.

Susret sa žicama i mamom očevicem, zaključen je primirjem, sa odsluženom kaznom deljenja s bakom njene crne kutije u letnjoj kuhinji.

“Zašto ovi ljudi što žive u babinoj kutiji pričaju da je haljina plavo-žuto? Ja sam videla da je crvena. I znam da je crvena. I crvena je.”

“Neki mali ljudi se boje da izađu iz kutije. Nije lako da se probiješ bezbedno kroz iskrivljene đonove i nažuljana stopala. Zamisli nagaziš na neki žulj i onda te tako zgaženog nose ispod tabana. I znaš šta je još gore? Što niko ne zna da si na nekom đonu. I mama brine. I ne može da te nađe. Vlasnik cipele, odavno je skinuo flaster, a ti tu utabana visiš između pete i stopala.”
Boba je užasnuta klimnula glavom.

Iz njene kutije malo je škripalo, ali je bitno da su njeni ljudi tu, makar i tako isprekidanog glasa. Da li su stvarno išli na reviju ili su je samo čuli dok je pričala sa mamom o haljini? Skeptično se stavila na “mute”, i nastavila da pleše u sebi.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *