Leteći Banaćanin: Pozdrav brucošima

Portret Letećeg Banaćanina
iz pera Dimitrije Savić

Molim vas da svi ustanete, kako bismo odslušali himnu.
,,Vivat academia, vivant profesores„.

Govor dekana fakulteta novim studentima:
,,Vi ste budući akademski građani ove države. To je važna stvar! Ne samo da se nećete zaposliti u struci, već ćete biti prekvalifikovani za obične poslove, od kojih nećete moći normalno da živite. Mi ćemo se na fakultetu potruditi vama što više otežamo studiranje. Da što više plaćate, jer nam to ide u prilog. Rušićemo vas kao što rijalitiruši kulturu. Preklinjaćete za potpis ali nama neće raditi penkalo. Čekaćete danima na šalteru studentske službe. Učlanićete se u studentske organizacije da mislite da ste bitni. Ješćete u menzi i piti pivo iz plastike. Dobrodošli na fakultet!

30. septembar
Torbe su spakovane. Ambiciozni mladi ljudi spremni su da odu od kuće. Sada misle da su veliki, sada misle da su odrasli. Sve ono što su mesecima pre toga zamislili neće biti tako. Motivisani svojim imenom na listi upisanih studenata i razočarani životom u provinciji, zaplovili su tamo gde će pronaći sebe ili sebe izgubiti.

1. oktobar
Prvi dan na fakultetu. Svečani prijem studenata. Oči svima blistaju kao da ih je prvi put poljubila simpatija. Sede na uleglim drvenim stolicama u najvećem amfiteatru na fakultetu. Ne znaju da će se smrzavati u podrumu fakulteta i topiti od vrućine u potkrovlju na „obaveznim predavanjima“. Fascirani demagogijom onih koji žive svoje zvanje i fascinirani najupornijima koji teže da žive svoju buduću „dr“titulu. Raspored predavanja svima je poslat na e-mail. Nema više svesaka. Lap-top se otplaćuje sa kreditne kartice.

26. novembar
Knjige i dalje stoje neotvorene u poslednjoj fioci jedinog stola u iznajmljenom stanu. Propušteni poziv od vlasnika stana dok je na stolu rasuta kirija u obliku flaša i „palih“ tiketa. Na telefonu poruka od majke ,,Učiš li?“.
Prvi kolokvijum je danas. Nada se brucoš da je test na zaokruživanje, a i ako omane tu je još jedan rok. Lista grupu na fejsu da vidi ko je učio, kako bi znao pored koga da sedne.

1. februar
Brucoš se budi u tuđem stanu. Poruka na telefonu od majke: „Koliko si položio ispita?“. Broj položenih ispita jednak je temperaturi u februaru mesecu. Kuca čuveni odgovor na majčino pitanje: „Učio sam puno ali profesor nije normalan. Od nas 200 samo je 10 položilo. Ništa se ne brini ima još rokova. Pošalji mi nešto para.“.

17. april
Limenke od energetskih pića zauzele su svaki milimetar stola. Sve šoljice za kafu izigravaju sedimedne stene u sudoperi. Knjige su i dalje neotvorene, a na lap-topu upaljene su tri prezentacije. Glava je zabijena u skriptu, a oči razaznaju samo tri boje: roze, plavu i zelenu boju markera.
Sat otkucava 68. čas, kako brucoš nije spavao.

14. jul
Brucoš objašnjava roditeljima kako mu je kod kuće depresivno da uči. Učiće kada ode u grad gde studira, a sada je zauzet ispijanjem kafa sa onima koji isto studiraju. Pričaju kako je njihov faks najteži, da su drugi laši i da se za ispite uglavnom spremaju kao Čkalja u Kamiondžijama.

30. septembar
Gužva je ispred šaltera studentske službe. Galama onih koji jure prekopotrebne bodove i ushićenje novih brucoša koji su došli po indeks. Stari brucoš se nekako probija do radnika studentske službe i postavlja pitanje: „Koliko ispita može da se prijavi u oktobru 2 i koliko košta obnova godine?“

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *