Kralj ujedinitelj

vivNa današnji dan 1888. godine rođen je Aleksandar I Karađorđević, jugoslovenski kralj. Poznat je i kao „kralj ujedinitelj“, pošto je 6. novembra 1921. godine krunisan za vladara Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle proglašenja za prestolonaslednika, kao namesnik je vladao Srbijom punih šest godina. Pokazao se kao veoma sposoban vojni strateg, jer su pod njegovom vrhovnom komandom izvojevane ključne pobede nad Turskom u Prvom balkanskom ratu. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934. godine, tokom posete Francuskoj. Ubile su ga, uz pomoć fašista, hrvatske ustaše čiji je cilj bio razbijanje tadašnje Jugoslavije.

Takođe 17. decembra:

1770. Rođen je Ludvig van Betoven, nemački kompozitor i pijanista. Pripada redu najznačajnijih umetnika u istoriji klasične muzike. Doveo je do vrhunca klasičnu formu sonate, nemerljivo doprinevši razvoju ozbiljne muzike kao umetnosti. Kao nenadmašnom uzoru mnogih generacija, najznačajnija su mu dela devet simfonija, opera „Fidelio“, klavirske sonate, sonate za violinu i klavir, gudački kvarteti, uvertire, pet koncerata za klavir i orkestar, „Koncert za violinu i orkestar u D-duru“, ciklus pesama „Dalekoj dragoj“, mise, solo pesme i kamerna muzika. Njegova dela se sa podjednakim emocijama koncertno izvode i u vreme posle njegove smrti. Umro je 26. marta 1827. godine.

1778. Rođen je Hamfri Dejvi, engleski hemičar i pronalazač. Smatra se vodećim hemičarem sveta na početku XIX veka, pošto je prvi, pomoću elektrolize, uspeo da dobije natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.Dokazao je zatim da je hlor hemijski element i da je dijamant čist ugljenik. Naučno je posle otkrića objasnio električni luk, da bi onda unapredio i rudarstvo pronalaskom i kontrolisanjem rudarske lampe. Umro je 29. maja 1829. godine.

1903. Braća Rajt, Vilbur i orvil, izveli su prvi uspešan let motornim avionom u istoriji vazduhoplovstva.

1973. Rođena je Pola Redklif, engleska atletičarka. Najbolja je atletičarka svetana dugim prugama kraljem XX i početkom XXI veka. Prvi svetski rekord na 5 000 metara postigla je 1995. godine, da bi u narednoj deceniji bila neprikosnovena. Svetske rekorde zatim postiže na 3 000 i 10 000 metaram a čak četiri uzastipna trijumfa beleži na Londonskim maratonu (2003, 2004. i 2005. godine), od kojih je onaj iz 2004. godine posebno značajan pošto je tom prilikom zabeležila još jedan svetski rekord.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *