Knjiga horora koju ne možete kupiti u knjižarama

Zavodnik- Dejan OgnjanovictxtLjubitelji horora iz Niša, proveli su petak trinaesti na promociji nove horor knjige „Zavodnik“ Dejana Ognjanovića. U Sali „Narodne biblioteke“ sa početkom u 18 sati, ljudi koji vole da se iznenade, uplaše, zgroze ali i uživaju dok čitaju knjigu, okupili su se da čuju šta Dejan ima da kaže o svojoj najnovijoj horor knjizi. Gost promocije, profesor srpske i svetske književnosti sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dr Dejan Milutinović otvorio je promociju rečima hvale.

„Dejan Ognjanović je, kao što i sami znate, izrastao u čoveka koji je u okviru svog žanra postao najveći autoritet ne samo u Nišu i Srbiji, već i na Balkanu. Njegovo stvaralaštvo koje se ne ogleda samo u pisanju književnih dela, već i kritika filma, dostiglo je jedan zavidan nivo.“

Deset godina nakon svoje prve knjige „Naživo“, Dejan Ognjanović se pojavljuje sa još jednom horor knjigom. Kako Dejan Milutinović kaže, dok je prva knjiga bila „namenjena“ hardcore fanovima i bila puna straha, jeze i „groza“, nova knjiga predstavlja naš predeo, sa osloncem na našu mističnu folklor tradiciju 19. veka.

Po njegovom mišljenju Ognjanović je usavršio svoj nivo naracije i uspeo da spoji horor s onim što je nama blisko,napravio je spoj univerzalnog i tipično našeg.

„Ova knjiga predstavlja presek njegovog stvaralaštva. Dejan Ognjanović se prvi put pojavio u javnost sa knjigom „Naživo“ i taj roman se u mnogo čemu razlikuje od ovog. Ovaj roman je namenjen širokoj publici i na tom stilskom i tematskom planu on zapravo otvara mnoge mogućnosti za jednu daleko suptilniju percepciju.“.

Kako saznajemo od Ognjanovića, „skelet“ ovog romana inspirisan je pričom „Okretaj zavrtnja Henrija Džejmsa, pa samim tim imaju par zajedničkih motiva.

Radnja „Zavodnika“ odvija se u selu Špaj gde dolazi mladi profesor engleskog jezika koji nenaviknut na život na selu nailazi na mnoge nepoznate stvari koje ne razume i koje mu se ne dopadaju naročito.

Njegovi novi učenici su brat i sestra o kojima se brine baka, ali možda i otac. Otac dece mrtav je već godinu dana, stoga nije jasno da li to njegova senka bdije nad blizancima ili je to nešto još mračnije, iz dubine šume, iz izvora na koji više niko iz sela ne ide – izvora zvanog Zavodnik. Daljom radnjom romana profesor pokušava da otkrije kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, njive zarasle u korov, duboke šume, brda i mračne pećine.

Selo Špaj nije izmišljeno selo, to je selo odakle je autorova majka, i od uspomene na njega je i nastao ovaj roman. Kako kaže, on već odavno zna da želi da napiše knjigu čija će se radnja tamo odvijati, ali do skoro nije znao tok radnje i likove. Međutim emocije koje on vezuje za to mesto morale su naći svoje mesto na papiru.

„Selo jeste autentično, i moj odnos sa tim selom je autentičan, emocija koja je ambivalentna i kompleksna je ono što je u stvari i varnica iz koje je proizašao ovaj roman. Sećanja koja vezujem za to selo, osećaj privlačnosti i jeze je ono što sam ja pokušao da prenesem.“

Čitajući knjigu, neko može pomisliti da je glavni lik knjige zapravo sam autor, međutim Dejan kaže da ne pokušava da beži od autobiografskog i da se u osnovi glavnog lika nalazi on sam. On nije želeo da dodaje „metaforične brkove i šešire“ likovima da bi uverio ljude da on i glavni lik nisu ista osoba. Pri stvaranju lika voli „da se igra samim sobom“ , pravi karikaturu od sebe u izgradnji lika i naracije koja je prožeta ironijom. Naglasio je da „ovo nije ispovedna proza“.

„Ovo nije ispovedan roman. Ovaj lik nije ja, niti je događaj stvaran, što je teško objasniti mojoj porodici koja to čita kao dnevnik, a ne kao fikciju.“

Zapažanje Dejana Milutinovića da je kraj romana ostao otvoren, Ognjanović je negirao rekavši da ukoliko se pažljivo čita kraj romana je zapravo zatvoren na nekonvencionalan način.

Međutim, priznao je, čitaoci mogu da svojom interpretacijom odrede kraj koji im se čini najsmislenijim, da li je sve to bilo samo vizija profesora, možda je demonizam psihosociološki ili je sve to stvarnost.

Kraj se uklapa u njegovo poimanje horora – neodređenost i dvosmislenost. Upravo ovakav kraj romana ostavlja mesto za jos jedan nastavak, pa je Ognjanović rekao da možemo da očekujemo još „nastavaka“ priče.

„Pitali su me već da li planiram neke nastavke. Prvi roman „Naživo“ će dobiti svoj nastavak. Ne znam da li će to biti jos jedan obimni nastavak, ili možda biti još dva, ali svakako je daleko šira priča i verovatno će dobiti neku vrstu nastavka. „Zavodnik“ nije zamišljen kao nešto što treba da se nastavlja iako mogućnost postoji, ali ono što će možda doživeti, nešto o čemu razmišljam ali što nije definitivno, su dve priče o dešavanjima pre „Zavodnika“. “

Za razliku od njegovih prethodnih knjiga, ovaj roman je autor sam izdao, te se tako ne može naći u knjižarama. Ukoliko ste zainteresovani da pročitate ovu knjigu, sve informacije možete naći na njegovom blogu. http://cultofghoul.blogspot.com. Knjiga je štampana u 500 primeraka.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Jedan komentar na “Knjiga horora koju ne možete kupiti u knjižarama

  1. Raduje me da je roman Zavodnik doziveo i drugo izdanje iako u nasem okruzenju ima i takozvanih „nevernih Toma“ cak i medju mladjom populacijom koja i inace zivi u horor vremenu i sama ga kreira.
    Moju radost potkrepljujem i cinjenicom da ja iako je Zavodnik u naslovu horora, ima dosta elemenata klasicnog opisivanja zaostale rularne sredine, psihopatoloskih ponasanja i humora, te citaoca odvodi u nestvarni svet magija, praznoverja i prica „babinih devetina“. Osim toga, roman zavodnik je prvi i jedini koji je od postojanja sela Spaja, napisan i objavljen, cija fabula je smestena u vreme 70-ih godina 20. veka, sa likovima iz stvarnoh zivota toga vremena.
    Bravo!




    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *