Kako sačuvati ta čudesna stvorenja?

11129209_376929502493811_8921594047778799613_nJuče je u prostorijama Regionalnog centra za profesionalni razvoj u obrazovanju otvorena izložba povodm 50 godina postojanja IUCN crvenih lista ugroženih vrsta, pod nazivom „Sačuvajmo čudesne vrste“.

Na otvaranju su predavanja odražale dr Jelka Crnobrnja Isailović, članica IUCN i profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu i mr Verica Stojanović, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Dan planete je obeležen na prigodan način, skretanjem pažnje na vrste koje treba zaštititi, te nam je Nataša Panić, rukovodilac grupe za obrazovno-izdavačku delatnost u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, objasnila da ova izložba ima za cilj da dopre do što većeg broja ljudi i kroz vizuelni prikaz teme „Sačuvajmo čudesne vrste“ ljudima skrene pažnju da pogledaju, a zatim i pročitaju sadržaj koji je predstavljen i koji na jednostavan način opisuje status vrsta na fotografijama i šta su njihovi ugrožavajući faktori. Ona ističe da ova tema ne treba da nam bude daleka i da nas se ne tiče, jer upravo bi nestanak neke od ugroženih vrsta mogao da ima negativan uticaj na našu životnu sredinu, okruženje i samim tim na naše zdravlje.

Ipak, prisustvo stručnjaka iz ovih oblasti navelo nas je da se raspitamo malo više o načinima zaštite ugroženih vrsta i merama koje sami možemo da preduzmemo da bi sačuvali ekosistem u kom živimo.

Verica Stojanović predstavila je knjigu koju je uradila u okviru projekta „NatuRegio Balkans“, a koja predstavlja biljke važne za naše prostore i za celokupnu Evropu. Osim knjige, urađen je i poster na kom su crteži ovih biljaka, jer, nažalost, za mnoge od njih ne postoje fotografije – ili nisu dugo viđene na ovim prostorima, ili su podaci nesigurni, ili su čak nestale sa naših prostora. Ipak, crteži su dovoljno informativni da svako može da određenu biljku prepozna ako je vidi u prirodi, da sazna njeno ime i latinski naziv, te da se dalje uputi u njenu ugroženost ili rasprostranjenost i staništa. Ovi posteri i knjige bili su promovisani stručnoj javnosti, ali i u školama i na prigodnim događajima kao što je ovaj, da bi, opet, što šira javnost bila informisana.

11111977_10206260931423801_7806345500477121139_oBudući da postoji ova knjiga (štampana u samo 500 primeraka, ali dostupna i u pdf izdanju na cd-u i uskoro na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije), kao i liste IUCN-a, interesovalo nas je ko je, u stvari, zadužen za sprovođenje mera za zaštitu određenih područja na kojima je ustanovljeno da postoje ugrožene vrste. Mr Verica Stojanović je objasnila da Zavod u stvari radi uglavnom na prikupljanju podataka koji su relevantni, da sarađuje sa sličnim evropskim institucijama, a da su za praktičan rad zadužene službe u okviru ministarstva za zaštitu životne sredine, koje putem inspekcijskih službi prate da li na terenu postoji kršenje postojećih zakona vezanih za staništa (čupanje biljaka, ugrožavanje staništa, trovanje ptica, ubijanje životinja), i ako postoji, onda se prekršioci krivično gone i kažnjavaju.

„Za svako područje koje je zaštićeno postoji određen upravljač, najčešće su to Srbija Šume, koji se stara, odnosno upravlja određenim područjem i svaki upravljač zna koje biljne i životinjske vrste žive na teritoriji tog područja, koje su retke, koje su ugrožene i za koje treba da se preduzmu specijalne mere zaštite.“ rekla je ona.

Nivoi zaštite nekih vrsta određuju se na osnovu studija koje sprovodi Zavod i tu postoji klasifikacija na stroge prirodne rezervate, parkove prirode i slično.

Ipak, Zavod za zaštitu prirode, kao stručna institucija, sarađuje sa naučnim institucijama, kao što je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u kom radi i dr Jelka Crnobrnja. Sa njom smo razgovarali o načinima na koji ovaj Institut i njemu slični mogu da utiču da se neka područja stave pod zaštitu.

„Jedina mogućnost da naučni radnici i profesori na fakultetima sprovode neka istraživanja je preko konkursa. Te konkurse raspisuju Ministarstvo za prosvetu, odeljak za nauku, kao i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To su nacionalni projekti koji su ili strogo naučni ili primenjeni, postoji nekoliko kategorija i oni obično duže traju, od 3 do 5 godina i ta sredstva su do sada bila dovoljna da se projektni zadaci u potpunosti obave.

Samim konkurisanjem za ta sredstva naučni radnici neke svoje ideje koje smatraju bitnim za svoju oblast, na primer očuvanje sredine, nude Ministarstvu, koje zatim na osnovi angažovanja nezavisnih eksperata procenjuje da li je projekat dobro napisan, da li je realan, da li može da se izvede sa istraživačima koji su ponuđeni, i ako je sve u redu projekat dobija sredstva.“

10923442_376929605827134_4586150321511256208_nPrikupljeni podaci do kojih se došlo projektima, a koji su svoju vrednost potvrdili publikacijama u određenim naučnim časopisima, onda mogu da služe institucijama, kako državnim tako i evropskim.

Dr Jelka Crnobrnja Isailović vođa je tima koji sprovodi monitoring šumske kornjače u Kunovici, koji kombinuje praktičan i obrazovni rad, budući da na njemu rade i studenti, kao volonteri, koji se time i obrazuju, a koji je upravo jedan od projekata finansiranih od strane Ministarstva.

„Mi smo se vodili kriterijumima IUCN-a, a to je da sakupljamo relevantne podatke koji bi nam omogućili da za tu konkretnu populaciju možemo da utvrdimo faktore ugrožavanja i verovatnoću da će ta populacija izumreti ili verovatnoću da ta populacija neće izumreti u narednom periodu u narednih 10-15-20 godina, ali za ovo nije dovoljno pet godina.“

Pošto je petogodišnji projekat gotov, ali je neophodno da se monitoring nastavi, dr Crnobrnja Isailović kaže da će pokušati da ponovo dobiju sredstva Ministarstva, a ako ne uspeju potražiće druge finansijere, jer su najbolji podaci dugoročni podaci, a kako kaže to je upravo ono što Srbiji nedostaje – dugoročni kontinuirani monitoring biljnih i životinjskih vrsta, a koji bi samim tim doneo i nove poslove za stručnjake koji se školuju kako na PMF-u u Nišu, tako i na brojnim drugim fakultetima u zemlji, a koji nemaju posla.

Što se tiče međutim upoznavanja „nas laika i običnih građana“ sa ugroženim vrstama i crvenim listama IUCN-a, to je moguće preko njihovog sajta, ali je opet potrebno određeno stručno znanje, latinski nazivi i slično, preko kojih možemo da saznamo o vrstama koje nas zanimaju, o njihovoj ugroženosti na regionalnom, odnosno globalnom nivou (dešava se da vrste koje su kod nas rasprostranjene spadaju u ugrožene u svetu).

10556460_376930019160426_1638716930883567523_nPostoje i regionalne tzv. „crvene knjige“ koje se bave vrstama na određenom području i koje se šalju IUCN-u, pa ako ispunjavaju sve kriterijume uključuju se u njihovu zbirku, a čak i ako ne ispunjavaju sve uslove mogu biti dostupne preko njihovog portala, sa napomenom da ne ispunjavaju sve uslove. Poslednja ovakva knjiga iz naše zemlje bila je objavljena 1999. godine, a što se novijih tiče, dr Crnobrnja Isailović napominje da to nije jednostavan proces – uključuje proveravanje stanja populacija, i to po svim kriterijumima, utvrditi šta se dešava sa vrstama, i taj proces možda ne bi bio toliko komplikovan, ali zahteva puno terenskog rada, koji opet traži sredstva, pa zbog toga sve malo sporije ide.

Nakon što smo saznali kako teče proces posmatranja i zaštite prirode, ko sve učestvuje i koliko je stvari potrebno uraditi, izgleda da postoji jedan osnovni savet za sve nas – potrudimo se da saznamo što više o prirodi koja nas okružuje, stručnjaka koji nam mogu pomoći svakako ima dovoljno, a uz internet treba da je još lakše da pronađemo potrebne informacije. A čak i ako ne znamo mnogo uvek se možemo potruditi da ne uništavamo prirodu, ne sečemo šume, ne beremo cveće koje uvek izgleda lepše u prirodi i ne ubijamo životinje, čak i ako možda nisu ugrožene, svakako su značajne za ekosistem u kom žive. Zato preporučujemo da svakako posetite izložbu u Regionalnom centru za profesionalni razvoj u obrazovanju (Pariske komune bb, pored opštine Medijana) i uživate u fotografijama, te saznate nešto novo o vrstama koje treba zaštititi.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *