Kako prepoznati da je dete pretrpelo seksualno nasilje?

seksualno zlostavljanje dece, slajd, konferencija Centra za devojkeFormula za prepoznavanje ne postoji, bitno je pratiti ponašanje deteta. Ukoliko primetite neuobičajeno ponašanje i zapitate se šta bi moglo da bude uzrok pomislite da je problem možda i seksualno nasilje.

„Seksualizovano ponašanje je jedan od pokazatelja. Recimo, ukoliko dete iznenada počne da vas ljubi u usta ili ako počne u nekim situacima da uzdiše kako se to radi prilikom seksualnog čina, to su neke od situacija koje vas trebaju navesti na sumnju“, objasnil je doktorka Ljiljana Bogavac iz beogradskog Incest trauma centra na konferenciji „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“.

U slučajevima kada vam se dete samo poveri da je doživelo seksualno nasilje treba mu verovati saveti su doktorke.

„Kada je reč o deci od 4-5 godina koje vam ispriča kako se desilo i ko ga je obljubio nemojte praviti šale i viceve na taj račun. Obično roditelji kažu ‘nemoj da izmišljaš, tebi sve nešto ne odgovara’, nemojte se smejati i misliti da je sanjalo ili možda videlo nešto nedozvoljeno na televiziji pa je u tu priču ubacilo sebe i sada prepričava“, rekla je ona.

Iz dugogodišnjeg iskustva Ljiljana Bogavac upozorava da će vas verovatno najviše iznenaditi osoba koju dete optužuje za seksualno nasilje.

„Najverovatnije ćete pomisliti ‘ma znam čoveka, ne bi on to nikad’, ali u startu grešite. Zlostavljač se i namerno prikazuje kao brižan deka, čika ili ujka, baš da biste vi pomislili kako on to ne bi nikad“, pojasnila je Bogavac i dodala da se trebamo pomiriti sa mišlju da ljudi koji sekualno zlostaljaju decu izgledaju najnormalnije, da to nisu neki vukodlaci ili čudovišta.

Ko seksualno zlostavlja našu decu?

Svako školsko odeljenje u Srbiji u proseku ima četvoro dece koja su pretrpela seksualno nasilja. U svakom trenutku dvoje dece iz odeljenja trpi seksualno zlostavljanje.

Ljiljana Bogavac Foto: Super radio

Ljiljana Bogavac
Foto: Super radio

Do ovih podataka došle su aktivistkinje Incest trauma centra iz Beograda u okviru Nacionalne studije o rasprostranjenosti i stavovima o seksualnom zlostavljanju dece koja je rađena sa decom uzrasta od 10 do 18 godina.

O tome da su seksualno zlostavljana deca se najčešće nekome povere, rezultati su ove studije, ali je mali procenat onih drugova, drugarica ili odraslih koji to prijave policiji, javnom tužiocu ili Centru za socijalni rad.

„Samo 7% onih kojima se dete poveri o nasilju taj slučaj i prijave. Još je manji broj onih koji će prijaviti slučaj seksualnog zlostavljanja koje trpi dete iz neke bliske porodice, u slučaju da im se dete nije poverilo. Takvih je svega 5 %“, precizirala je doktorka Ljiljana Bogavac.

Neprijavljivanje nasilja kada se nekome poveri, malo dete vidi kao zaveru odraslih, ono vidi to kao situaciju gde se odrasli drže zajedno i zato ne žele da mu veruju kada osobi od poverenja ispriča svoj problem.

„Predrasuda je da malo dete ne može niko da zlostavlja, pri tom mislim na decu do 6-7 godina. Predrasuda je da malo dete ne može seksualno da zlostavlja bliska osoba. Naprotiv, u najčešćem broju slučajeva ono bude zlostavljano od strane nekoga iz porodice ili familije u koga ima poverenja i sa kim je blisko“, objasnila je doktorka.

Traumatičan sudski proces

Srbija je, osim Velike Britanije, jedina zemlja u Evropi u kojoj je donet zakon da slučaj seksualnog zlostavljanja dece ne zastareva.

Foto: Emilija Miljković

Foto: Emilija Miljković

Do pre dve godine ste slučaj zlostavljanja mogli prijaviti u roku od najviše 6 godina od kad se desio, a od 2013. godine je ovaj rok neograničen, ali je, svakako, zbog dokaza seksualno zlostavljanje najbolje prijaviti što je pre moguće.

Kad god da slučaj prijavite Liljana Bogavac, koja vodi tim za rad sa decom koja su sekusalno zlostavljana i za potrebe sudskog postupka pruža psihološku pomoć deci, ističe da moraju roditelji biti spremni na to da će dete biti dodatno istraumirano.

„Dešava se da dete iznova i iznova priča tok događaja i policiji i na ročištu. Imali smo slučaj devojčice od 4 godine kojoj je 3 puta rađen ginekološki pregled“, pričala je iskustva doktorka Ljiljana Bogavac dok je više od stotinu ptisutnih na tribini sa nevericim slušalo.

Ona je dodala činjenicu da je ceo proces za dete stresan jer se ono oseća kao da još jednom, iznova, preživljava seksualno nasilje pa se neretko dešava da deca odustanu, ne žele da pričaju o tome i jednostavno kažu da se ništa nije desilo ili da se ne sećaju šta se desilo.

Da bi se dodatno traumatizovanje deteta smanjilo Incest trauma centar je Skupštini Srbije dao na izglasavanje predlog da se dete u toku sudskog procesa saslušava najviše 2 puta i pri tome snima i audio i vizuelno.

Tribina „Seksualno nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“  kao edukativni deo u okviru Konferencije „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“ održana je u okviru kampanje „16 dana aktivizma“, a organizovale su je aktivistkinje niškog Centra za devojke uz podršku Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *