Kakav je zaista uticaj medija na decu?

child-and-tvAnalize medijskog uticaja na decu često polaze od stava da su deca naročito podložna uticaju medija. Zbog otvorenosti prema medijskim uticajima, kao i zbog specifičnosti perioda života u kojem se taj uticaj ostvaruje. Mediji, dakle, utiču donekle na formiranje ličnosti kod deteta.

Pitanje kako mediji utiču na decu jednako je važno kao i pitanje kako deca koriste medije. Radi se o tome, da iako postoji načelno slaganje da mediji direktno utiču na decu, ona nisu pasivni konzumenti, već naprotiv kao i svi mi unose sopstveno iskustvo, stvaraju značenja i reaguju na sadržaj medija u zavisnosti od želja i sklonosti.

Dečije kognitivne, emocionalne i socijalne sposobnosti razvijaju se tokom vremena, pa se tako i shvatanje sveta menja sa iskustvom. Značenje medijskog sadržaja nije dakle nešto što pripada samom sadržaju, niti proizilazi iz samostalnog razmišljanja deteta već predstavlja rezultat interakcije deteta i određenog programa.

Mogućnost interakcije u mnogome zavisi od roditelja, pa se u američkoj tradiciji ispitivanja medija postavlja pitanje odgovornosti roditelja ali i medijskih profesionalaca.

Evropska praksa je malo drugačija. Osnovna pretpostavka je da u zavisnosti od toga šta deca unose u interakciju sa medijima od toga zavisi i šta će iz nje izvući. U pokušaju da dođemo do konkretnijih odgovora razgovarali smo sa prof. dr Vesnom Anđelković.

Kaksu efekti medijskih sadržaja na publiku, i koliko se ti efekti razlikuju kada su u pitanju deca?

„Veoma je važno, najpre, da znamo da negde u predškolskom uzrastu, kognitivni aparat, mišljenje dece, pamćenje itd ima specifične razvojne tokove. Deca baš zbog tih specifičnosti drugačije razumeju medijske sadržaje. O tome mora uvek da se vodi računa, prilikom izbora medijskog sadržaja kada su deca u pitanju. Konkretno, deca ne prave jasnu razliku između onoga što je realnost, i onog simbola koji označava realnost. Poenta je da ne prave jasnu granicu između toga šta je stvarnost a šta predstava stvarnosti“ kaže prof. dr Vesna Anđelković.

Kada se to menja?

„Razvojem našeg kognitivnog aparata, odnosno negde u predškolskom periodu pa do puberteta. U tom kontekstu veoma je važna uloga odraslih kod izbora sadržaja, i da budu spremni i prisutni da odgovaraju na određene dileme i konfuzije koje mogu eventualno nastati kod gledanja nekih medijskih sadržaja. Danas deca paralelno upoznaju svet oko sebe i svet medija“ objašnjava prof. dr Vesna Anđelković.

Često se postavlja pitanje koliko zapravo mediji utiču na publiku?

„Veoma je važno da se efekti medija ne smeju tretirati izolovano, što znači da publika nije pasivni posmatrač. Ne deluje slika isto na svakog u publici“ naglašava naša sagovornica.

Da li deca oponašaju nasilje koje vide u medijima?

„Nikada ne možemo izolovano posmatrati samo jedan faktor. Mediji su samo jedan faktor socijalizacije. Prvi faktor socijalizacije je porodica, pa vrtići, škole, kultura u kojoj živimo, pa uopšte civilizaciski trenutak u kome živimo. Međutim neki autori smatraju da mediji imaju veći uticaj na socijalizaciju dece čak i od porodice“ kaže ona i dodaje „Mediji su moćan faktor socijalizacije, ali su to takođe i porodica, kultura, igra. Svuda na svetu postoje igre kao što su taši-taši tanana, i svuda se pričaju bajke, jer se radi o nekih razvojim fazama dece koje se kroz igru i dečju literaturu obrađuju. Masovni mediji su definitivno stali na put dosadi, pružajući ogromnu ponudu. Ali ipak su roditelji ili dete sa svojom specifičnošću kao ličnost, sa svojim nasleđem, sa svojom porodicom, kulturom – oni koji biraju određene sadržaje u mnoštvu dostupnih“

Kao najdominantnije medije stručnjaci danas isključivo navode Internet i televiziju. Ali napominju, takođe, da ni jedan stariji medij nije nestao, iako se pri svakom pronalasku novog medija mislilo da će on uništiti prethodni. Ipak dolazilo je samo do transformacije tih medija.

Preporuka za roditelje je da kompjuter ne bude u dečjoj sobi, ali da oni ipak nemaju stoprocentnu kontrolu nad detetom. Deci se ipak treba ostaviti mesto za privatnost, ali da roditelj ipak ima uvid. To se da izvesti po rečima prof. dr Vesne Anđelković.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Jedan komentar na “Kakav je zaista uticaj medija na decu?

  1. Pingback: Da li mediji kvare djecu ili je sve “zasluga” roditelja? | Lola

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *