Izveštaj o filmovima, glumcima, žiriju, ali i publici

„Ostale su nam još dve cele tamičarske večeri…“, odjavljivali su voditelji sinoć. I drago mi je što mogu da kažem da i od do sada odgledanog može da se izbere i da se dodele nagrade, a da pritom ne bude po principu „pa dobro…nije imao ko bolji“.

Kada je sinoć počeo film „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“, sa onim naratorskim glasom, scenama koje se završavaju i počinju crtežima, i prenaglašenim glumačkim izrazom, iskomentarisala sam kako mi liči na crtani i postala online na društvenim mrežama, da potražim neku zanimaciju.

A onda je sam taj način na koji je film odrađen dobio svrhu. Priča o čoveku koji je oličenje dobrote, postavlja pred nas pitanje u kojoj je meri danas dobrota kategorija iz crtanog filma. Dobrica ide kroz život i opovrgavajući izreke „Dobar i lud – dva brata“ i „Čovek je čoveku vuk“, koje su u starateljskom domu pokušali da mu usade i dovodi nas do to toga da da se zamislimo (bar se ja jesam zamislila) koliko živimo proračunato i koliko su nas roditelji i iskustvo naučili da budemo obazbrivi i nepoverljivi prema drugim ljudima.

I na kraju koliko izreku „Dobro se dobrim vraća“, koju vidimo da funkcioniše na Dobričinom primeru, poštujemo očekujući da se dobro dobrim vrati, a koliko je u nama one čiste dobrote, kojom se vodimo i kada ništa ne očekujemo? Zaista jedan nesvakidašnji film.

„Naoružaj se strpljenjem“, kad sam to čula od osobe koju je pre par godina oduševio film „Neposlušni“, onaj gde se tako ređaju i ređaju i ređaju scene u nedogled, a zapleta nema, i nema, i nema, sela sam skeptično da gledam Santa Maria della Salute, čije sam delove hvatala tek nešto u prolazu na tv-u. Smatram da je uspeo da na jedan solidan način približi život velikog srpskog pesnika široj publici, a ne samo onoj kojoj je život srpskih pesnika specijalnost.

„Koliko je ovaj film o Petru Kočiću jači, iako je Laza Kostić bio istaknutiji pesnik“, u tom maniru je gorenavedena osoba izložila svoje impresije, i ja ih prenosim (ko što sam ih ponekad, kad nije htela da digne dva prsta, prenosila profesorki srpskog na časovima u gimnaziji). A vi ih uzimajte s rezervom, ipak je ona studentkinja knjževnosti.

Verujem da se Mirjana Karanović, sa glavnom ulogom u filmu „Requiem za gospodju J.“, već našla u žirijevom užem izboru za neku žensku nagradu.

A od likova iz publike, ima tako nekih nevaspitanih komentatorki filmova, koje ne umeju da se stišaju ni kada se tri puta okreneš, pa kada teatralno napustim sedište i premestim se, još im je smešno što su nevaspitane. To je što se tiče tragedija. Sedele su u II parteru prethodnih večeri.

Što se tiče komičnih situacija, tu mislim da već imamo Gran Prix festivala.

Sjatili se ljudi, pre svega deca, da im da glumci bace bukete. I kada su podelili, gospođa natapirane kose, jarke boje, koja je eto ostala bez buketa, prilazi dekoraciji na sceni, vadi cveće iz saksije i furiozno ga trpa u ceger.

Ne dovoljno furiozno da je vaša reporterka ne zapazi i iskometariše: „Zamisli ode na svadbu, ne uhvati bidermajer i počne ljudima da rastura dekoraciju?“

Ali zato sreća i ushićenje kada je naredne večeri buket pao u njene ruke bili su da se istopiš.

Spremna za novu dozu emocija, već razmišljam koliko mi slojeva garderobe treba da premostim temperaturnu razliku između 20h i 00:30h.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *