Istoričar ljudske naravi

balzak tekstNa današnji dan 1799. godine rođen je Onore de Balzak, najveći francuski realista.

Stvarajući u vreme francuske restauracije, imao je priliku da uvidi mnoga lica i naličja francuskog društva i stvaralački genije koji mu je omogućio da nam tu sliku prenese. Želeo je da zabeleži istoriju koju su istoričari zaboravili – istoriju naravi.

Rođen je i odrastao daleko od Pariza, otac mu je želeo da bude pisar, što je u to vreme bilo ugledno zanimanje. Balzak je, međutim, uvek želeo da bude pisac. Kada mu je otac rekao da u književnosti moraš biti kralj da ne bi bio zidarski šegrt, odgovorio je: „Pa lepo, biću kralj“.

Otišao je u Pariz i, uz pomoć porodice, osnovao štampariju. Posao sa izdavaštvom je, međutim propao, a ni pisanje mu isprva nije išlo od ruke, te njegova prva dela nisu ni objavljena pod njegovim imenom.

Međutim, kada je otišao u Bretanju, da napiše roman o građanskom ratu između monarhista i republikanaca, nakon što je mesec i po dana skupljao građu i kada je završio delo „Poslednji šuan“ znao je da ima pred sobom nešto vredno, te je ponosno objavio roman pod svojim imenom 1829. godine. Godinu dana kasnije, imenu je dodao plemićko „de“.

Došao je na genijalnu ideju da svoje romane poveže u celinu, pod imenom „Ljudska komedija“. Prema planu, trebalo je da celokupan opus sadrži 137 dela, podeljena u tri celine i to:

  • Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:
  1. Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
  2. Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
  3. Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
  4. Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
  5. Prizori iz vojničkog života (Šuani),
  6. Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).
  • Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
  • Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Stigao je da napiše, međutim, samo 91 delo, i tri romaa koja nisu predviđena prvobitnim planom.

U „Ljudskoj komediji“ Balzak prikazuje plemstvo, radnike, seljake, studente, buržoaziju, trgovce, novinare, robijaše, prosjake i prostitutke u romanima pisanim prirodnonaučnom metodom: daje detaljnu sliku društva u svim sferama, počevši od politike, privrede, finansija pa do psihologije, filozofije i morala.

U njegovim romanima ima detaljnih opisa varoši, ulica, kvartova, dvorišta, kuća pokućstva (što je i jedna od odlika realizma kao pravca u celini); čoveka prikazuje kao anatom, fiziolog, psiholog i filozof – sa svih strana, u svim aspektima njegovog života.

Balzak ima dva lica: Balzak građanin i Balzak pisac. Balzak građanin je na strani monarhije i plemstva, klerikalno nastrojen, u želji za slavom i novcem trudi se da piše ono što misli da će privući širu publiku. Radi i do 17 sati dnevno, pijući nebrojene šoljice kafe.

Balzak pisac pokazuje simpatije prema republikancima, buržoaziju prikazuje u punoj stvaralačkoj snazi i usponu, a plemstvo u materijalnom i moralnom propadanju, bez perspektive i snage za opstanak.

Balzak se od 1832. godine dopisivao sa poljskom plemkinjom, Evelinom Hanskom, iz čega se razvila obostrana ljubav. Sastajali su se u Beču, Švajcarskoj i Petrogradu. Ona je postala udovica 1842. godine, ali nije odmah prihvatila Balzakovu bračnu ponudu. Venčali su se tek 1850. godine u Berdičevu u Ukrajini.

Kasnije te godine, Balzak je umro u Parizu, gradu koji ga je inspirisao više nego ijedna druga sredina. Najbolja dela napisao je u Parizu ili o Parizu.

Njegov i rad Gistava Flobera imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste Gi de Mopasana, Žorž-Šarl Ismansa i Džordža Eliota u Engleskoj.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *