Istinsko pridobijanje publike – Zemlja Gruva na Pozitivnom festivalu

Poznati po melodičnim pesmama koje, ipak, neretko nose i ozbiljniji priču, pesmama koje, kako kažu, polako prirastaju za srce, Zemlja Gruva bili su drugi hedlajner na drugoj večeri festivala PozitivNI. U pozitivnoj atmosferi, posle tonske probe, pričali smo sa Anom Đurić, a.k.a. Konstraktom, o pozitivi, nastanku pesama i onome što čini život jedne žene.

Vaše pesme, bez obzira što je poruka ponekad ozbiljna, zvuče pozitivno. Kako se vi održavate pozitivnima?

Jao… Pa sad da ne kukam, ali šta ti ostaje… Svima nam je teško, svako ima neku svoju muku i možda je nekako najsvrsishodnije okrenuti nekako stvar na pozitivu. Tako da mi uvek to biramo. Fake it ’till you make it.

Vaša najnovija pesma je „Plodni dani“, koju si ti napisala. Šta je ideja iza ove pesme, neki je pominju kao odgovor na kampanju populacione politike?

Pa poenta su hormoni. Ja konkretno osećam vrlo jasno hormonski ciklus koji teče, koji svaka žena ima, od ovulacije do menstruacije, i onda kroz taj hormonski rolerkoster prolazim svakog meseca i to je bila ta neka inspiracija, zapravo fokus je bio na plodnim danima i na tome kako se žena oseća u toku ovulacije i koliko priroda u stvari radi, bez obzira da li si ti toga svestan ili ne, ona radi svoj posao. U tom trenutku je žena prosto željena i ona želi i to prosto radi, razumeš? I tako se stvaraju novi životu. To je bila neka tema, pesma je vrlo lagana i laganog teksta, uopšte nije bila namera da ulazimo u neku duboku filozofiju, prosto to je, eto tako, napisano u dahu, za 15 minuta.

Kod vas prvo nastaje tekst pesme, pa onda muzika. Na koji način to uspeva, kako se uklapate, ima vas osmoro…

Prvo u stvari nastane tekst sa pevanjem, ta neka pevačka linija koja ima i tekst i onda odatle krećemo dalje da radimo. Ponekad stanemo, ono, imamo probu pa svi zajedno radimo, ali to je teži put. Kraći put je kad ti sa pevanjem sedneš u studio i kreneš da tražiš ritam i ostale linije, a ja u poslednje vreme, zapravo i ta pesma „Plodni dani“ je odavno nastala, sve to napravim na ajpedu, u Garage band-u. Tako da sve te moje pesme sa drugog albuma su nastale u Garage band-u, ja tu dođem sa nekom idejom i mogu ti reći da posle to što izađe iz studija je dosta daleko odatle, ali opet imamo neku polaznu tačku.

Pošto vas puno ima – kako se uklapate sa obavezama, budući da važi ono da se od muzike ne živi?

Jeste, sada je situacija kod nas da su u Zemlji Gruva svi muzičari, osim nas koji pevamo (i koji činimo Zemlju Gruva), a muzičari su angažovani uvek na više strana – pola njih su profesori na fakultetu, ili imaju angažmane u još šest drugih različitih bendova, pa nije to tako lako uklopiti, ali uspevamo. Kod nas je to sve već navežbano, samo je pitanje da uklopimo svirke sa svim ostalim obavezama.

Da li više radite na promociji pesama kroz spotove, ili više volite svirke, festivale?

Pa i jedno i drugo ima nešto svoje, ali ono, istinski zadobiješ publiku onda kada te vidi, kada ostvariš taj neki kontakt. Meni je draže to, koncertno, ali volela bih i da svaka pesma ima spot. Krenuli smo da radimo to, ali to je isto kompleksno, pitanje je koliko tu ulagati, koliko se to isplati, ali oduzmi-saberi, isplati se ipak.

Hoćete krenuti možda putem ovih novih strujanja, gde bendovi izbacuju singl po singl da bi svi oni postali album?

To smo mi tako zamišljali da će biti sa drugim albumom, ali onda smo shvatili da nas nije bilo toliko dugo i daj onda da odmah to sve izbacimo i onda smo izbacili album… Mislim, stvarno smo i mi nekad simpatični – onda smo izbacili album koji je, maltene, demo za spotove koji su posle sledili. Jer svaki posle spot koji smo uradili uzeli smo pa smo premiksali pesmu, ponovo snimili, kao što ćemo sad da uradimo i za sledeći singl, to je „Mama“, pa i „Plodni dani“ su skroz drugačiji od onog što je izašlo na albumu, ali možda i to ima neku čar.

Jel „Mama“ možda inspirisana Zoinom novom ulogom?

Ne, sve moje pesme su nastale još 2014. godine.

Aha, znači nije…

Nije, tema „Mama“ je taj neki transgeneracijski momenat, to što je isto sada kao i pre milion godina, to je jednostavno život koji se prenosi i ti živiš kroz svoja pokolenja, a živiš svoje pretke. To je ideja „Mame“ .

Neki onaj fazon „A o ovome mi je mama pričala kad je htela da mi objasni, a ja…“

O ovome je mama… Jeste i to, svako dođe u tu situaciju, ali sve neke… sva iskustva nekako ipak se sabiraju i dolaze do tebe, i ti sva ta svoja iskustva prenosiš svojoj deci i tako se nastavlja niz.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *