Intrigantan i nakon dve decenije. Film „Romeo + Julija“

Delo „Romeo i Julija“ je tragedija Vilijama Šekspira pisana krajem 16. veka. Zajedno sa „Hamletom“ jedno je od najizvođenijih Šekspirovih dela za vreme njegovog

Foto: 20th Century Fox/Getty Images

života. Od tada je delo „Romeo i Julija“ izvođeno još nebrojano puta – u pozorištu, kućama opere, opevano je u muzici, citirano u drugim književnim delima i od vremena nastanka video slike, takođe i ekranizovano. Jedan od pokušaja ekranizacije koji je izazvao mnoge debate, i oprečna mišljenja jeste MTV-ova ekranizacija „Romeo + Julija“ iz 1996. godine, režisera Baza Lurmana. Lurman je, reklo bi se inspirisan frazom „vanvremenski Šekspir“, odlučio da radnju tragedije, skupa sa netaknutim Šekspirovim tekstom, premestiti u devedesete godine dvadesetog veka.

Prema Centru za učenje i predavanje književnosti, u američkim školama tragedija koja se najčešće uči upravo je „Romeo i Julija“. Ovaj podatak podrazumeva i da je američka omladina već upoznata sa tekstom i reditelju je bilo znatno lakše da se osloni da će i tinejdžerima tekst biti razumljiv, te da neće imati poteškoće da ga uklope u novi kontekst. Šekspirov vokabular je ostao neprerađen, reditelj se radije dovijao kako da uz njega uklopi film. Nije prvi put da se čak i u kinematografiji uzima Šekspirova tragedija, čisti i prerađuje, menja i stavlja u novi kontekst (filmovi „Kineska djevojka“, i „Priča sa zapadne strane“) i to više kao inspiracija nego doslovno citiranje netaknutog teksta.

Već na samom početku filma vidimo blage ali značajne i olakšavajuće promene koje su napravljene. U naziv filma ubačen je pozitivan matematički simbol (plus), tako da je naziv filma „Romeo + Julija“. Zatim lokacija radnje u filmu – „Verona plaža“ u Americi, umesto romantične i lepe italijanske Verone gde ju je stavio još Artur Bruk. Kao i u tekstu, u središtu zbivanja ove ljubavne priče nalaze se dve sukobljene porodice, Montegi i Kapuleti. Članovi dveju porodica čine čitavu radnju filma, a između njih dolazilo je do čestih okršaja. U Šekspirovoj tragediji kao glavno oružje spominju se mačevi. Upravo je mačem Tibalt usmrtio Markucia, i zatim Romeo Tibalta. Međutim, mačevi su devedesetih godina izašli iz svakodnevne upotrebe i snalažljivi Lurman je u film uveo pištolje brenda „mač“.

Maskenbal na koji Markucio i Romeo planiraju da upadnu bez poziva, priređuje porodica Kapuleti i mesto je prvog susreta Romea i Julije. Markucio tada daje Romeu drogu, kako bi ga opustio za zabavu. Ovaj detalj svakako jeste način da se delo osavremeni, budući da je devedesetih godina mladima širom sveta droga postala lako dostupna. Međutim, znajući da ekstazi koji Romeo tada uzima dovodi do povećanja osećanja prisnosti i bliskosti sa okruženjem, ovaj element potencijalno menja narativ ljubavne priče. Gledajući film nisam mogla da se ne zapitam da li bi se Romeo zaljubio u Juliju sve i da nije bio drogiran te noći. Ili barem – da li bi Romeo otišao da se divi akvarijumu, i tada upoznao Juliju da nije bio drogiran te noći.

Tokom čitavog filma skakutala sam u mestu zahvaljujući izvanrendnoj muzičkoj podlozi filma. Numere koje se mogu čuti izvode prepoznatlji bendovi poput Garbage-a, Everclear-a, The Cardigans-a, The Wannadies-a i Radiohead-a koji su bili aktuelni devedesetih.

Ulogu Romea i Julije tumačili su Leonardo Dikaprio i Kler Dejns i svoj performans su izveli brilijantno. Ali i ostala glumačka ekipa vrednosno se uklopila u izricanje teksta

u datom ambijentu. U izvođenju se ne oseća neprirodnost, i pri izgovaranju teksta proizvodili su utisak da je upravo takav način govora najprikladniji.

Selektivnost teksta uslovljena optimalnim trajanjem filma razlog je zašto se pojedine scene iz tragedije nisu našle i u filmu. Izostavljeni su delovi poput scene u kojoj dadilja pronalazi Juliju „mrtvu“ u njenom krevetu, i zatim sledi histeričan nastup dadilje i grofice Kapuleti, dok je famoznu scenu na balkonu Lurman začinio razmenjivanjem strastvenih dodira između Romea i Julije u Julijinom bazenu. Ova i još pojedine scene nagosti, poput one u kojoj Romeo i Julija uživaju konzumaciju svoga novog braka, verovatno su razlog zašto je Dejns zamijenila Natali Portman, koja je u to doba imala samo četrnaest godina, a bila je prvobitan izbor za ulogu Julije u filmu.

Film je nominovan za Oskara u kategoriji „Najbolja umetnička režija/režija seta“. Iako je te godine Oskara u ovoj kategoriji odneo film „Engleski pacijent“, „Romeo + Julija“ obiluje izvanrednim estetskim prizorima, dok vremenske prilike prate emotivna stanja likova. Na pamet mi pada Romeova kontemplacija o tada voljenoj Rozalin. Sa cigaretom u ustima, dok u jednoj ruci drži olovku, a u drugoj papir, sedeći na plaži u doba zalaska sunca. Čak su i scene oružanog sukoba u filmu poprilično estetski prijatne. Balans iymeđu scena ljubavi, brižnosti, spokoja, razvrata, uzbuđenja i neizvesnosti prikazanih u filmu čine pravi umetnički sklad, ali i emotivni rolerkoster.

Šekpirovo delo „Romeo i Julija“ i danas pomaže tinejdžerima da razjasne sebi nežna romantična osećanja, a ovom ekranizacijom svakako je pristupačnije, srodnije i ne deluje tako arhaično.

Tekst: Ines Mistakidis

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *