INTERVJU: Nemanja Radulović počasni doktor niškog Univerziteta

nemanja3

Nemanja Radulović i rektror niškog Univerziteta Dragan Antić, Foto: City radio

Violinista Nemanja Radulović od juče je počasni doktor niškog Univerziteta. Na preporuku Fakulteta umetnosti u Nišu Senat Univerziteta je ovu odluku doneo jednoglasno 5. novembra 2012. godine. Sa Nemanjom smo razgovorali o ovom odlikovanju, o muzičkim planovima, ljubavi i onome što smo propustili zbog odluke organizatora „Constantinus Magnus“-a da Nemanja ne nastupi na Letnjoj pozornici.

Možemo samo da zamislimo kako je Nemanja doživeo jučerašnji dan – dan kada je zvanično promovisan u počasnog doktora Univerziteta u Nišu, na dan kada je njegovom tati rođendan, a samo dan nakon neprijatnih dešavanja, koja su ga sprečila da skoro 3000 ljudi na Letnjoj pozornici pomeri sa stolica svojom muzikom.

On kaže da mu sve to što se dogodilo prethodnog dana, sada izgleda kao da se dogodilo prošle godine. Ne voli da pamti ružne stvari, mada kaže da često zaboravlja mnogo toga i živi svaki dan kao da je prvi i poslednji.

nemanja1

Nemanja Radulović, Foto: City radio

Ono što će bez sumnje pamtiti dugo, je atmosfera koja je sinoć vladala u Svečanoj sali zgrade Univerziteta. Mladić koji vraća veru u Boga, veru u umetnost i veru u ljude, kako su Nemanju opisali prilikom imenovanja u počasnog dr niškog Univerziteta, plenio je kao i svuda gde se pojavi, dirao srca prisutnih svojom iskrenošću i skromnošću, ostavljao bez daha svojom virtuoznošću. Stidljivi dečak za govornicom, ganut pažnjom i zbunjen pred ukazanim poštovanjem…izgledao je kao neko koga ne mogu zvati „veštac za violinom“. Ali kada je uzeo svoj voljeni instrument (kome ne zna ni ime) nije bilo sumnje čemu ovakav opis.

„Jako se lepo osećam jer se to dogodilo u Nišu, gradu u kom sam rođen, na dan kada je mom tati rođendan. Stvarno sam zahvalan Nišlijama i svim ljudima koji su nas podržali od tog prvog trenutka, kada smo odlučili da nastavimo dalje put iz Niša do Beograda i dalje do Francuske.“

Foto: City radio

Foto: City radio

Šta se to desilo na dan izvođenja spektakla „Constantinus Magnus“ mogli ste da čitate na našem sajtu. Razlozi su zabrinjavajući, ali na žalost tako uobičajeni kod nas. Nas je interesovalo šta smo to propustili, a trebalo je da čujemo u ponedeljak.

„Kompozicija je bila izvedena juče u malo drugačijem izdanju. Ono što smo propustili, desilo se…ono što treba da se desi, desiće se…Teško mi je da pričam o jučerašnjem danu, zato što sam se iskreno razočarao kad sam saznao sat vremena pre nastupa da se ipak neću pojaviti na sceni. Znate, ja svaki koncert doživljavam kao specijalan trenutak, bez obzira na sve te stvari oko organizacije. To samo pokazuje koliko ljudi ne znaju da rade svoj posao, prvenstveno ne vole da rade svoj posao i ne mogu da uđu sa istom dozom ljubavi u svaki projekat. To su neke stvari koje su uvek postojale i koje će uvek postojati. Ali jednostavno, nije lepo uložiti energiju i zaista želeti da podelite ono što volite sa drugima, a biti sprečen to da uradite zbog, na kraju krajeva, sitnica.“

Najteže mu, kaže pada, što nije nastupio zbog Nišlija koje su želele da ga čuju, ali neke stvari nisu u njegovoj moći, čak ni zbog njegovog grada.

„Ja se stvarno izvinjavam Nišlijama, ali ja godinama radim za kuću Universal Music, koja ima šablonske ugovore, tu nema mesta da ja odlučujem na svoju ruku, pa makar to bilo i u Nišu. Siguran sam da me oni razumeju. Ja sam na kraju morao da se odvojim od cele priče, jer ako tim ljudima koji su organizovali sve, nije bilo bitno da ja nastupim, ja sebe ne smatram nikakvom zvezdom, niti tražim neke poslebne uslove lično.“

Mišljenja u vezi spektakla „Constantinus Magnus“ juče su bila podeljena, a kao i uvek kada su upletene velike svote novca i to iz budžeta, polemisalo se da li je ili nije viđeno na Letnjoj pozornici opravdalo potrošenih 14, 4 miliona dinara. Pitali smo i Nemanju kao on ocenjuje premijeru u Nišu.

„Baš sam pričao o tome sa ljudima koji su sedeli oko mene i pitali me zašto ja ne nastupam. Navijao sam za kolege od prve note. Kada su počeli ja sam zaboravio na sve razloge zbog kojih ne nastupam…setio sam se tek kada je počeo deo koji je trebalo ja da izvedem. Što se umetničkog dela tiče, stvarno sam uživao u mnogim trenucima i čestitam i umetnicima i Saletu Sedlaru koji je bio pravi heroj i koji je izgurao do kraja. Nije lako sedeti i svirati dva i po sata, bilo je dosta hladno. Igrači su bili isto genijalni, bila je lepa koreografija. Ako je i bilo nekih propusta ja sam ih zaboravio…pa svima se dešavaju neki propusti…“

Ono po čemu će zidovi Svečane sale Univerziteta, ali i publika u kojoj je bilo mnogo profesora niškog Univerziteta, studenata muzike i poštovaoca Nemanjinog talenta, jeste jedan specijalan nastup, kakav se sigurno, na istom mestu, pre toga nije mogao čuti. Naime, nakon promocije Nemanje u počasnog doktora niškog Univerziteta, on je najpre sam odsvirao jednu Bahovu kompoziciju, da bi mu se zatim pridružio i gitarista Aleksandar Sedlar sa koji je izveo numeru u gotik rok stilu. Iako je su svirali preko matrice, publika je još jednom mogla da se uveri zašto je Nemanja Radulović tako poseban i toliko cenjeni violinista, ali i zašto sarađuje sa aleksandrom Sedlarom.

„Saša Sedlar i ja sarađujemo godinama i trenutno pripremamo novi projekat, a ono što ste čuli, je bio samo nagoveštaj onoga što će izaći za nekih šest meseci“

Kaže da Baha svira kad želi da se „spusti na zemlju“, ali inače svira sve.

„Zaista sviram sve. Evo na poslednjem koncertu u okviru francuske turneje svirao sam „Zajdi zajdi“ potpuno akapela i to se francuskoj publici jako dopalo. Meni se nekako ta pesma vrtela u glavi tog dana i nekako mi je došlo da je sviram posle Baha i Paganinija“

Mnogo je ljudi želelo da se slika sa Nemanjom, nekim njegovim prijateljima iz detinjstva ovo je bila prilika da ga nakratko uživo vide, mnogi su želeli da sa njim pričaju, ili makar da mu samo čestitaju. Toliki pogledi usmereni ka njemu, divljenje i naklonost koju osvaja čak i kada u ruci ne trži violinu dovelo nas je do teme njegovog srca, iako o svom intimnom životu ne voli da priča.

„Ja sam uvek zaljubljen, rođen sam zaljubljen. Ne volim da pričam o svom privatnom životu, jer jednostavno ne moram da pokazujem svima kada nekog volim. Ona koju volim to zna. To je najbitnije. Znam da je to ljudima interesantno, ali i meni je tajna isti toliko interesantna“

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *