Exarcheia: skriveni dragulj moderne Atine

Našavši se ponovo u situaciji, u koju ni sama nisam znala kako sam dospela, opet sam dobila očekivani odgovor: „Pa Ines, ti si to želela!“. Opet nije imalo nikakvoga smisla! Zašto bih ja želela da posetim Atinu ako sam imala mogućnost da posetim bilo koju drugu evropsku metropolu? U Atini sam čak i bila. Razmišljam o Berlinu. Eeh, kako bih se tamo provodila! A evo mene, u gradu čije je zlatno doba bilo pre 2500 godina. Šta zaboga da radim ovde?

Moram priznati da sam se ogrešila i za trenutak su mi ove reči prošle kroz glavu. Ali to nije trajalo dugo. Bila sam sigurna da u Atini imam kako da se zabavim, i da razgledanje antičkih građevina nije jedino što se može raditi u ovome gradu. Nisam pogrešila. Atina je vanvremenska. Moje iskustvo tera me da budem sigurna u to da je uspela zadovoljiti čak i najzahtevnijeg turistu. Počevši od onih koji lete satima da bi došli i uživo osmotrili svaki centimetar njenih antičkih izgradnji, do onih koji su u prolazu i traže samo mesto na kome bi se opustili i zabavili. Svoje interesovanje garantujem da će zadovoljiti ne samo istoričari i arheolozi, već i umetnici, filozofi, anarhisti, buntovnici, gastronomi, i bez sumnje – svako koje ikada poželeo da čuje dobru priču.

Odlučila sam da ovo neće biti obična priča o Atini. Iste istorijske podatke učile su generacije pre mene, a ne verujem da se situacija neće promeniti ni za sve naredne. A oni koji su propustili te časove istorije, uvek mogu pogledati izvanredne BBC-jeve dokumentarce koji su naširoko obradili temu zlatnog doba Atine.

Pre samog istraživanja skrivenih dragulja Atine, uronila sam u istraživanje interneta. Nisam morala uložiti previše truda da bih saznala da se u Atini kroji jedan novi život urbane kulture. Ulična umetnost je ovde cenjena i negovana. Poneki mural može se uočiti i u samom centru grada, što je u drugim evropskim metropolama prava retkost.

Lokalci su mi pričali o tome kako se današnji Atinjani susreću sa problemima političke prirode, i upravo ti problemi izazivali su brojne demonstracije u prošlosti. Svi su me upućivali na određeno naselje po imenu Eksarkia (Exarcheia) . „Ukoliko želiš da saznaš više, treba da odeš tamo.“ govorili su.

Sama Eksarkia nalazi se blizu strogog centra grada koji vrvi od turista. Ali udaljavajući se od centra, primetila sam da put do Eksarkije postaje sve življi. Prošli smo pored jedne od najvećih pijaca u Atini koja uistinu ne izgleda isuviše moderno. Svaka ulica bila je ispunjena kafićima od kojih nijedan nije bio čak ni poluprazan. Našao se i prostrani trg, prepoznatljiv po prilično pitomim golubovima koje lokalci redovno hrane.

Internet me je upozorio. Treba da budem iznimno pažljiva kada zalazim u to naselje, i ne bi bilo loše ukoliko bih proverila da će li se dešavati neke demonstracije u trenutku mog dolaska.

Sama činjenica da policija ovde nije dobrodošla, malo me je zastrašila, ali te informacije primila sam sa rezervom. Znam da je internet često izvor suvišnih podataka, a naročito je stručan da skroji paranoju.

Od opreme sam odlučila da će mi biti dovoljno ako ponesem navigaciju i osmeh. Imala sam svoja očekivanja, i Eksarkia me nije razočarala. Imala je sve. Osećaj slobode, drugačiji vajb, urbanu kulturu, miris sveže ofarbanih zidova, i što je meni bilo najbitnije – dosta boje!

Problem sa kojim se suočavaju umetnici u Atini jeste što je jako teško biti primljen na Univerzitet lepih umetnosti u Atini, dok univerzitet u Solunu nije dovoljno dobar za njihove ukuse. Stoga, dosta ih odlazi na školovanje u druge zemlje. S druge strane, više umetnika poreklom iz Londona je emigriralo baš u Atinu, privučeni jeftinim kirijama i koje su pogodne za stvaranje ateljea i galerija, i svakako, kulturnom scenom.

Nasuprot svim upozorenjima, tamo su nas dočekala nasmejana lica. Ovaj deo grada teško da izgleda kao centar anarhističkih zbivanja, kako se opisuje na internetu. Mimoišli smo se tek sa nekolicinom turista koji su radili isto što i mi, fotkali zidove. Zapravo, ne nužno zidove. Umetnost na ovom mestu prisutna je svugde! Na kantama za smeće, trafoima, pločnicima, prozorima, banderama, drveću. Svuda! Primetila sam da su u ovom kraju stvarala i neka etablirana imena, čiji sam rad pratila od ranije. Mnogi od njih su stvorili prepoznatljiv stil, i sada su poznati po svom stvaralaštvu street art-a širom sveta. Neki od njih su INO, Cacao Rocks, STMTS, Billy Gee, Wild Drawing, Bleeps, Hambas.

Zbog tolerancije prema uličnoj umetnosti koja vlada u gradu, mnogi Atinu nazivaju novim Berlinom. Ali taj nadimak im nije jedan od dražih.

Nedostatak vremena me je uslovio i nisam u potpunosti završila svoj novinarski posao pre nego li sam kročila u Eksarkiju. Moje istraživanje nije bilo kompletno, ali nije bilo ni neophodno. Među svim pričama koje sam saznala samo šetajući ulicama, jedna od najupečatljivijih bila je ona o dečaku kojeg je usmrtila policija 2008. godine. Taj događaj izazvao je višednevne proteste u svim većim gradovima Grčke. Danas u ovom naselju postoji ulica koja nosi njegovo ime (Ulica Alexandros Grigoropoulos).

Mnogi grafiti bili su na engleskom i nije ih bilo teško razumeti. Osećala sam se kao da grad komunicira sa mnom, i govori mi glasom ljudi. Bila sam uključena u njihove probleme, i mogla sam se poistovetiti sa njima. Koračanje ovim ulicama bilo je nešto što nisam očekivala u ovom gradu.

Nažalost, vreme koje sam provela u Atini nije bilo dovoljno da bih se upoznala sa svim čarima koje bi me ovde mogle dočekati. Moj ponovni odlazak je izvestan, i tada neću razočarati, već ću sa sobom poneti i detaljan izveštaj o njenom sjajnom noćnom životu. Svakako, ovaj tekst je za sve avanturističke duše koje se ne daju zadovoljiti onim što je lako dostupno svima. Savet za naredno putovanje sigurno bi bio: kada sledeći put tumarate ulicama nekog nepoznatog grada, ne zaboravite da zavirite i u njegove zabačene delove, i naravno, bacite pogled na zidove.

„Ljudi nazivaju grafite ružnima, neodgovornim, i detinjastim.. ali to je slučaj samo sa onima koji su urađeni na pravi način.“ -Banksy

 

Tekst: Ines Mistakidis

 

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *