Dvanaest sati kvalitetnog plesa

Piše: Aleksandra Milošević

Ples i igra. To su moja ljubav i strast. Istovremeno me ispunjava i prazni, relaksira i upotpunjuje.

Plesom se bavim od malih nogu, odnosno od vrtića, doduše s pauzama. Probala sam različite vrste plesa i svaki ples ima neku, svoju posebnu notu.

Kizomba je angolski ples, a u prevodu znači žurka, druženje, okupljanje prijatelja. Igrajući kizombu kao da meditiram. Ples predstavlja jedan poseban doživljaj, jer blizak kontakt, vođenje i praćenje čine da se uspostavi neobična komunikacija između partnera.
Kada igram kizombu, zatvorim oči i imam osećaj da je muzika – reka koja teče a ja plivam zajedno sa partnerom, prateći tok i žubor reke uz šum vetra.

Tango je ples koji najbolje oslikavaju dva simbola srce i zagrljaj, dva tela i jedna duša. Dva srca ‘naslonjena’ jedno na drugo kucaju kao jedno: oba partnera čuvaju zajedničko srce u iskrenom i nemom zagrljaju. Igrajući tango – levitiram. Tango mi je tako elegantan i romantičan. Nekako me vraća u prošli vek, daleko od gužve, zagušljivosti, dima, tehnologije… U tangu je bitan pogled i poziv na ples (kabaseo), kontakt i muzika. U tangu imamo mogućnost da pokažemo ljubav, ali i da se prepustimo, da budemo vođeni bez straha da ćemo pogrešiti ili da će nas povrediti.
Ono što je meni zajedničko za tango i kizombu jeste da uživam dok žmurim i puštam da me partner vodi u nepoznato. A tada i bolje mogu da pratim jer su mi ostala čula izoštrenija.

Bachata je ples poreklom iz Dominikanske republike, koji se kasnije proširio i na druge delove Latinske Amerike, a poslednjih godina je jako popularan i kod nas. Za mene je bachata nekako vrcav ples. Nešto između kizombe i salse, kao stvoren za vrckanje kukovima. Ima dosta prostora za improvizaciju a može biti i tako nežan, romantičan i „senzualan“.

Salsa je ples od kojeg mi srce brže kuca. Ako se poklope dobra pesma i pravi partner, pa nema veće sreće. Mislim da prosto kuljam od energije! Osećam se kao na vrhu nekog talasa i mogu mnogo.

Zumba nekome možda i nije ples, neki će reći da je više „dance aerobik“. Šta god da je zumba, ono što je sigurno, to je da daje kondiciju, snagu, energiju, znoj i dobru figuru. Ali nemojte se štedeti, što se više dajete i više energije unesete u svaki pokret, to ćete se bolje osećati za vreme i nakon zumbe.

Klasični plesovi: engleski valcer, bečki valcer, rumba, cha-cha, jive, quickstep, fokstrot… danas za mene predstavljaju nostalgiju za detinjstvom, i mrvicu tuge što su u današnje vreme zapostavljeni. Ali svako vreme nosi svoje plesove… danas preovladavaju drušveni plesovi, moderni contemporary, zumba… i svidjaju mi se, samo mi je prosto ponekad krivo sto su klasični plesovi potisnuti.

Ima dana kada mislim da bih mogla da živim samo od plesa. Toliko se uživim i sjedinim s muzikom da imam osećaj da me ples hrani. Verujem da zvučim kao neki plesoholičar – što verovatno i jesam, ali zaista mi je u tim danima dovoljna voda, muzika, ples i dobra atmosfera sa minimalnom količinom hrane. Ponekad pomislim da sam u vreme seminara, radionica izprogramirana i nabaždarena u ovom modu.

Jedan od tih dana bila je i nedelja, sa više od dvanaest sati kvalitetnog plesa.

Plesni deo dana počeo je od 14h otvaranjem novog plesnog kluba, povodom čega su organizivane četiri plesne radionice.

Bilo je puno ljudi, nasmejanih lica, što poznatih, što novih. Možda je malo ponestajalo vazduha i prostora, ali dobre energije, atmosfere i smeha svakako nije. Bilo je lepo igrati sa novim plesačima i zadovoljstvo plesati sa simpatijom kojoj, inače, ne bih imala petlje da priznam svoje simpatije.

Nakon radionica usledio je drugi deo kvalitenog plesnog programa – proslava na kojoj sam odigrala divnu kizombu sa dragom osobom. Sve je nekako bilo spontano, ušuškano i lepo, što bi rekli na reklami kao „u udobnosti vašeg doma“.

Ali kizomba je tek početak, jer je usledila i jako dobra salsa, lepa bachata i ponovo salsa…. sve dok pepeljuga nije morala da otrči na kočiju rednog broja 6 ili 13 (jer bus ne može da čeka), a vreme neumoljivo teče, jer regularni čas plesa (na drugom kraju grada) kreće.

Neplanirano, radionice i proslava su trajali duže, ali zaista je vredelo ostati. Uspevam da stignem i na regularan čas plesa, doduše kasnim, ali ovo ipak nije bajka i nemam dobru vilu, a i nije mi se davao novac za taxi. Zašto da bude lako, kad može da bude zanimljivo i komplikovano. A i ja ne bih bila ja da ne jurim uvek na sledeće mesto.

Na času igramo „salsa con dos“, ruedu, i salsu sa nekim elementima akrobacije. Tačno je da imamo manje partnera, ali ima partnerki koje rado ustupaju ples zarad pauze, što ja oberučke koristim.

Posle ovog salsastičnog časa sledi – milonga, tj. tango veče, na koje hitro produžavam u društvu. Stižemo na milongu koja je u punom jeku, sa prigušenim svetlima, ali opet dovoljnim za kabaseo.

Slede dva sata tango čarolije i romantike, elegancije, tande laganih pokreta, smeha, lepote i strasti. „La ultima tanda“ označava kraj tango večeri, ali i početak „Salsa nights“.

Na salsu produžavamo u „čoporu“. Mada obično volim eleganciju i visoke potpetice na plesnom podijumu, ovaj put na salsi ostajem u udobnim patikama. Prosto je neverovatno koliko intenzivnije, energičnije i duže mogu da igram u patikama, mada, da se ne lažemo štikle su štikle i kizombu mnogo lakše igram u plesnim sandalama, a tango već ne bih mogla ni da zamislim bez njih.

Ljudi me često pitaju, odakle mi energija za sve to što radim, kao na primer ove nedelje. Iskreno ponekad se to i sama pitam, ali prosto ja to volim, želim, hoću i mogu. Ima dana i plesnih večeri kada radije igram kizombu, prosto bih da uživam i da iskuliram, ali večeras nekako kao da hoću sve, prosto odišem nekom pozitivnom energijom, mora da je neka vrsta plesne euforije.

Ulazimo u klub, i naravno vrti se jako dobra salsa. Prošlo je već pola pesme, ali ostalo je još čitavih minut i po! Znate li koliko se plesnih figura može odigrati za to vreme!? Dovoljno, naročito za zagrevanje (za salsa mod – posle milonge).

Čar salsa žurki u Nišu je i u tom efektu „plime i oseke“, gde je salsa plima, bachata bonaca, a kizomba oseka. Dok je oseka, žmurim, pratim, osluškujem i uživam. Bachata je, za mene neka vrsta superpozicije talasa kizombe i salse, a večeras sam imala tu čast da odigram jako dobru bachatu sa izvanrednim plesačem (za kog uzgred ne pamtim kad me je zadnji put pitao da plešemo).

Dolaskom plime stižu i novi talasi iznenadjenja.

Prvi talas iznenađenja u salsi bio je element akrobatike u vidu, hm, bacanja i vrtenja… mene.

Prosto nisam znala gde se nalazim.

Samo znam da su mi noge bile u vazduhu, bez kontakta sa podlogom, kosa letela na sve strane i da mi se oteo kratak vrisak iznenađenja! Akrobatski potez je uspešno izveden, salsa nastavljena u brzom ritmu.

Srce mi je bubnjalo od oduševljenja (hej pa mene neko može da podigne i to tokom igre, delovalo je sa lakoćom!)

Druga plima donela je jako dobar ples, takođe brzu salsu, sa plesačem iz Leskovca.
Tek što je počeo da mi se smanjuje puls, kreće jako dobra salsa – kubana, bez mnogo oklevanja, prilazim simpatičnom dečku koji je držao radionicu danas, za koga bih rekla da nadprosečno dobro igra.

Jednostavno, kao da smo počeli sa gradimo neku piramidu, od kockica.

Muzika, pesma, atmosfera, inspiracija, kreacija, inovacija, improvizacija i energija, sve su to kockice koje su počele da se slažu. Ceo ples mi je delovao nestvarno fenomenalno, a ja sam se osećala kao na filmu u sceni „The time of my life“, i bolje, a scenu bih nazvala „Salsa of my life“! Nisam ni znala šta radim, on me je vodio, telo je pratilo, duša je igrala, a srce kucalo u ritmu salse.

Oduševljeno sam i uzvicima odpratila neke korake!

Dečko igra izvanredno, a verujem da sam uz njega i zahvaljujući njemu i ja bila u boljem izdanju.

Energija je prštala na sve strane, a salsa show kulminirao je odgovarajućom završnicom – duplom špagom i usklicima! Puls mi je otišao ko zna u koliko, srce je htelo da iskoči iz grudi od sreće, jer ovo je bila najbolja salsa u mom plesnom iskustvu!

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *