Druženje sa Tonijem Parsonsom

parsons 2

Foto: Super radio

Poznati britanski pisac Toni Parsons, danas se u knjižari Delfi u centru Niša družio sa svojim čitaocima. On je gost ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, gde je došao na poziv izdavačke kuće Laguna.

Pre potpisivanja knjiga, Parsons je izdvojio vreme da odgovori na pitanja vezana za njegov novi roman, karijeru novinara i svoje početke.

Njegov novi roman pod nazivom „Jedan po jedan“ u izdanju Lagune, iskorak je iz dosadašnjeg njegovog rada, budući da se radi o prvom delu krimi serije, dok je do sada pisao ono što je sam nazvao „Men Lit“, literaturom za muškarce, nasuprot među damama popularnom „chick lit“-u.

On je objasnio da je na tu ideju došao posle razgovora sa Semom Medesom, rediteljem „Američke lepote“ koji ga je 2010. godine iznenadio kada je rekao da će režirati film o Džejmsu Bondu, jer to nije bilo ni nalik na njegovo dotadašnje stvaralaštvo. Parsons je tada pomislio da je to jako lepa ideja – pročitati ponovo sve te knjige i uhvatio se i sam toga.

Posle prve strane znao sam da želim da stvorim jak lik koji će parirati Džejmsu Bondu, Šerloku Holmsu, svim sjajnim likovima fikcije. Počelo je kao akademska vežba – kako bi to uradio u današnje vreme, jer ne može se raditi na isti način kao u prošlosti. Shvatio sam da Maks Vulf treba da bude detektiv današnjice.

On kaže da je knjigu napisao bez ugovora i da je sam finansirao, što je bilo kockanje, ali želeo je da sebi, izdavačima i publici dokaže da može da uspe i u tom žanru.

Na pitanje o svojoj mladosti kada je napustio školu i radio u fabrici džina, rekao je da ne smatra to najtežim delom svog života, jer manuelni posao omogućava piscu da kasnije ceni svoju udobnu profesiju.

To nije nešto čime bih se sada bavio, ali sam uživao i u tom vremenu. Premalo pisaca se sada bavi teškim poslovima i ne znaju da su u stvari privilegovani, radeći to što vole.

Parsons je nakon toga bio novinar, pratio je razvoj panka i novog talasa, radio intervjue sa Sex Pistolsima, grupama Talking Heads, Blondie, Ramones, sa Brusom Springstinom, a napisao je i autorizovanu biografiju Džordža Majkla pod nazivom „Bare“. Okupljenima je rekao da je to baš tako uzbudljivo kao što i zvuči, dobar posao za mladog čoveka, ali opet, ne bi se u ovom trenutku time bavio.

O svojoj najprodavanijoj knjizi „Čovek i dečak“ o odnosima otac-sin, za koju se smatra da je inspirisana njegovim odnosom sa ocem, kao i sa svojim sinom, rekao je:

To je samo polubiografska priča, moj sin se ne bi prepoznao u liku dečaka. To je sjajna oslobađajuća stvar u vezi književnosti – možete da koristite ono što je stvarno, ali isto tako i stvari iz mašte. Stvar je u tome da i jedno i drugo deluju jednako – i ono što se desilo i ono što ste izmislili mora da ima istu emotivnu jačinu.

Ipak, pisac nije želeo da ostavlja gomilu čitalaca koja je polako zauzela ne samo knjižaru već i prostor ispred da čekaju dok on razgovara sa novinarima. Niko nije ostao uskraćen za potpis i sliku, izašao je svima u susret, a druženje je trajalo više od sat vremena.

Foto: Aleksandar Stamenković

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *