Dokle god imamo predrasude, nasilniku dajemo „zeleno svetlo“

Foto: Emilija Miljković

Foto: Emilija Miljković

U Srbiji svaka druga žena doživela je emocionalno nasilje, svaka treća fizičko, a svaka četvrta žena pretrpela je seksualno nasilje i to od strane svojih venčanih ili nevenčanih partnera.

Uprkos tome što se o problemu nasilja nad ženama sve više govori i žene su sve osnaženije da prijave nasilnika, ono je i dalje zastupljeno, a razlog su brojne predrasude koje društvo ima o ovom problemu, a koje nasilnika ohrabruju u njegovoj nameri.

„Najveća predrasuda je to što ljudi misle da ako nije fizičko onda nije nasilje, kao da ne postoji ni jedna druga vrsta nasilja. Takođe, zabluda je i da nam se nasilje dešava zbog siromaštva, jer smo imali ratove, jer su nasilnici ljudi koji uživaju u alkoholu i u drugim psihoaktivnim supstancama, da nasilje počine u ‘afektu’ ili da su to ljudi sa nekim psihičkim problemom. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji podjednak broj nasilnika i među zdravim muškarcima i među onima sa dijadnozom“, objasnila je Dušica Popadić iz beogradskog Incest trauma centra na konferenciji „Nasilje nad devojkama, ženama, devojčicama“ koja je održana u Nišu u okviru kampanje „16 dana aktivizma“.

Dušica Popadić je objasnila da postoji i problem vezivanja nasilja za manjinske grupe. Navodno su Romi, izbeglice i porodice iz ruralnih sredina krive jer nam se nasilje dešava, vlada mišljenje da su nam oni preneli to. Međutim, ona tvrdi kako nasilje nije neka bolest koja se lako prenosi i da manjine nisu krive, krivo je društvo koje muškarca nameće kao „jači pol“ pa oni kroz nasilje pokazuju moć nad ženom, adolescentkinjom ili malim detetom.

„Nemamo učenje o nasilju od vrtića do fakulteta, kad bismo to imali izbegli bismo mnoge zablude koje nasilniku daju zeleno svetlo. Kad bi deca od malih nogu učila ispravno imali bismo bolje društvo. Ako deca formiraju pogrešno mišljenje ono se u toku odrastanju teško menja“, rekla je Dušica Popadić.

Na konferenciji je među 111 učesnika i učesnica bio veliki broj dece srednjoškolskog uzrasta zbog čega je Dušica Popadić izrazila posebno zadovoljstvo što su se deca odlučila za prisustvo ovoj tribini.

Prijavite nasilje

Žene koje su trpele nasilje i jednom zauvek otišle od nasilnika, u proseku su se od 7 do 11 puta vraćale. Kako bi što pre izašle iz kruga nasilja potrebna je podrška okoline koja često izostane.

Iskustva aktivistkinja iz Incest trauma centra pokazuju da je fizičko zlostavljanje poslednja u nizu faza. Pre toga je žrtva doživljavala, ili i dalje doživljava, zastrašivanje, pretnje, manipulisanje decom, emocionalno, seksualno I ekonomsko zlostavljanje pa je tek onda doživela fizičko nasilje od strane partenra.

Ljiljana Bogavac i Dušica Popadić Foto: Emilija Miljković

Ljiljana Bogavac i Dušica Popadić
Foto: Emilija Miljković

„Misli se da bilo koji vid nasilja počinje tim, da ga tipski nazovem, ‘prvim šamarom’. A nije tako. Ako se desio taj ‘prvi šamar’ to znači da su sve druge taktike već probane od strane nasilnika i da mu nisu uspele, odnosno ‘ona je i dalje neposlušna’“, objasnila je Dušica Popadić.

Zato je iz pozicije posmatrača, koja je vrlo lagodna, potrebno preći u poziciju onoga ko prijavljiuje nasilje i na taj način se svi uključujemo u rešavanje preoblema nasilja nad ženama.

„Zamislite samo kolika je to količina nagomilanih loših osećanja u telu. Znamo kada nam se dešavaju neke loše stvari, koje nemaju veze sa nasiljem, pa nam je mnogo teško da se pokrenemo, a kako je tek ženi koja dugo trpi zlostavljanje. Moramo biti svesni i te činjenice da se emocije prema partneru ne mogu ‘iseći’ preko noći, pa je i to jedna otežavajuća okolnost“, objasnila je doktorka Ljiljana Bogavac iz Incest trauma centra.

Žene koje trpe nasilje su izuzetno jake osobe i veliki kapaciteti, imajući u vidu to što se bore same sa sobom, strepe od nasilnika, a neretko se suočavaju i sa okolinom koja ih ne razume, pored svega toga od posledica zlostavljanja žena se suočava i sa mnogim zdravstvenim problemima.

Doktorka Bogavac je izdvojila poremećaj u ishrani i spavanju, depresiju, anksioznost, i pojavu astme, koja se sve češće vezuje za nasilje, kao neke od problema sa kojima se žrtva suočava i koji su posledica nasilja koje dugo trpi.

Žena koja trpi nasilje ima tri mogućnosti

Da se suprotsavi, da ostane ili da ode od nasilnika.

Iskustva aktivistkinja Incest trauma centra pokazuju da i kad uzvrati nasiljem, žrtva na kraju ipak loše prođe jer „odakle njoj pravo da uzvrati“. Kada je besna i histerična odmah je sumnjiva, to se tumači kao da je ona kriva jer uzvraća nasiljem, i nasilnik će u daljem toku reći kako je ona prva počela. Ko u to poveruje podržava nasilnika, a zlostavljanje će se nastaviti.

Foto: Emilija Miljković

Foto: Emilija Miljković

Ako žena ostane u krugu nasilja biće sijaset komentara i mišljenja zašto ona ostaje, koji se na tome završavaju i ženi koja trpi ni na koji način ne pomažu. Takođe, tu postoji nešto što nam nije jasno kao razlog za ostanak i onda počnemo da okrivljujemo nju, što joj nikako ne pomaže, naravno.

„Ako pak odluči da ode, okolina ‘brine’ da li je mislila na decu, kako će se dalje sama snaći, šta će reći ljudi… A ‘najbolje’ je to društveno etiketiranje da je ona sada ‘raspuštenica’. Šta dalje sledi? Kad ona zauvek ode, snađe se i nađe novog partnera uslede komentari ‘Dobro je, prihvatio ju je iako ima decu’, kao da ona ima neku zaraznu bolest“, podsetila je Dušica Popadić na primere koje skoro svakodnevno slušamo.

Jedno je sigurno, na šta nas podsećaju i Dušica Popadić i Ljiljana Bogavac, a to je da žrtva nikad nije kriva – nemojte osuđivati i nemojte suditi da li se žena na pravi način bori protiv nasilja i da li dovoljno brzo i u pravo vreme prijavljuje nasilnika.

Konferenciju „Nasilje nad ženama, devojkama, devojčicama“ koja je održana u Sali Skupštine Grada Niša organizovale su aktivistkinje Centra za devojke uz podršku Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *