Dobitnički potez u cajtnotu

Foto: FB stranica: Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj

Foto: FB stranica: Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj

„Samo je nebo granica“ – slogan petog tradicionalnog međunarodnog uspona na Ruj, osmišljen je sa idejom spajanja ljudi, za sveukupni boljitak pograničnih krajeva Srbije i Bugarske. Umalo da tmurno nebo i jaka kiša ograniče zajednički izlazak na Ruj, i da vremenski uslovi postave neprohodnu granicu na ovoj planini, ma koliko se organizatori prethodnih godinu dana trudili da do tančina razrade svaki detalj velike akcije.

Možda je slogan prva četiri uspona – „Planina bez granica“, redovno donosio pravo letnje vreme na Ruju i oko njega, u Lužnici i Znepolu. Znali smo i da se požalimo na paklenu vrućinu na livadama i pašnjacima na stazi od Rakite do Ruja, naročito kod završnog uspona na najviši vrh i da poželimo da ova staza, koja većinom vodi kroz šumu, bude pošumljena i na tim otvorenim delovima.

Kako samo lepo osvežava zelenilo stoletne rujske šume, na blagom povetarcu lišće šušti i pleše u svom ritmu. Potom izlazak na livade, na graničnu stazu, i već posle par koraka našim znojem biva natopljena zemlja. Zastanemo li, kapljice znoja, poput sitne kiše, počeće da padaju po našim gojzericama. Jedan od razloga zašto se uspon na Ruj održava u ovo doba godine, jeste što tada retko pada kiša u Rakiti, Vuči Delu, Zabelu i Lomnci, selima sa obe strane granice, kroz koje vodi staza, jednom nazvana i „najlepšom na svetu“.

A možda je jednostavno kiša nekada i morala pasti trećeg vikenda juna meseca na planini Ruj, kada se, počev od 2010.godine, održava naš uspon. Sve do četvrtka, vremenska prognoza nagoveštavala je sunčano, toplo, suvo vreme na Ruju. Dva dana pred uspon, upozoravajuća obaveštenja o neprestanoj kiši i oluji, preplavila su društvene mreže.

U subotu, kiša je krenula u poteru za nama, od zapada ka istoku. Sustigla nas je na putu od Babušnice do Zvonca, najpre nas samo poprskala, a kada je odmakla ispod Talambas planine i sela Preseka, spremila nam je „doček“: naši autobusi, kao da su ušli u veliku garažu za pranje, sa šmrkovima koji tuku, prskaju sa svih strana, da se ni prst pred okom ne vidi. A tek je trebalo od Zvonca doći do Rakite, prepešačiti bezmalo jedan sat.

Kako je sve drugačije u prirodi, negoli u gradu! Po ovakvom vremenu, da smo u gradskoj vrevi, ne bi pomislili ni ispred kuće da izađemo. U planini, pak, koliko god da nas kiša tuče, javlja se drugi poriv: borbenost i nadanje! Da, većina nas želi da izađe na planinski vrh, vredi pokušati! I svi se nadamo da će tokom našeg boravka u planini kiša stati, jednostavno mora da se zaustavi, ako ništa, leto je, nije jesen, ne može padati satima neprestano i uvlačiti se pod kožu.

U Rakiti je počela neverovatna, do sada neviđena partija šaha na planini Ruj. Okupilo se blizu sedam stotina učesnika, i pored lošeg vremena, čak uzevši u obzir da su mnogi planinari, koji su najavili dolazak u ovaj prelepi kraj, od puta odustali veče pre, ili rano ujutru. Pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije imaju zadnju reč kod donošenja odluka. Deluju mirno i staloženo. Razgovaraju o svemu sa domaćinima i vodičima. Prisutno je veliko uvažavanje jednih prema drugima. Kako i ne bi, kada su to dugogodišnji saradnici, prijatelji, zar nije i četvrti uspon na Ruj bio izuzetno vođen od strane naših spasilaca, zar nisu tada domaćini, samo zahvajujući par provedenih dana sa pripadnicima Gorske službe, naučili mnogo o vođenju i organizovanju planinarskih akcija ovakvog tipa. Kako raditi sa ljudima, kako ma i najsitniji delovi mozaika moraju biti uklopljeni ne bi li sve proteklo potpuno bezbedno.

Za manju grupu planinara sa iskustvom, i ova snažna kiša ne bi bila prepreka da se bez odlaganja krena na predviđenu stazu. Ali, među učesnicima su i oni koji su spremni taman za uslove koji inače preovlađuju na Ruju sredinom juna, kada je vreme toplo i suvo.

Vreme neminovno teče. Ima šahista koji mogu brzo kombinovati i pronaći poteze koji vode ka pobedi u partiji. Neki drugi su izuzetni u pozicionoj borbi, strpljivo čekaju priliku, ne ulaze u razmene figura, već uz mnogo poteza i pomeranja figura pronalaze najbolja mesta za njih pred odlučujući rasplet.

Foto: FB stranica: Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj

Foto: FB stranica: Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj

Prvo odlaganje početka uspona, sa 9:30 časova, na 10 časova. Ionako je polazak na stazu u pola deset već prilično dockan, ali dragi prijatelji iz Babušnice na taj način su se prilagodili nama Nišlijama, koji uvek dolazimo autobusima na akciju, a autobusi mogu samo do sela Zvonce, ne i do Rakite.

Pašće zastavica na našem planinarsko-šahovskom satu. Koje to poteze imamo na raspolaganju: da otkažemo akciju, da se uspon sa srpske strane ne održi? Ili da krenemo redovnom stazom, od Rakite, na Rakitski kamen, pa na Ruj i odatle preko Vuči Dela ponovo u Rakitu?

Akcija će se održati, nećemo je otkazati…slažu se spasioci i domaćini. Poslednje odlaganje je do 10:15. Ako tada ne krenemo na stazu, više, do kraja dana, jednostavno nećemo imati dovoljno vremena da je bezbedno pređemo. Treba računati na sporije kretanje u ovakvim uslovima.

Razmenjujemo poglede i tako se dogovaramo. Nemamo snage da bilo šta govorimo. Na bini smo, pored razglasa, a iza nas, u seoskom domu, na stotine je gostiju koji čekaju našu odluku. Kazaljka je uspravila zastavicu, ona je paralelna i pašće za minut! Nismo ni razradili poziciju, pretrpeli smo pritisak u otvaranju, vremena nema za razvoj figura, moramo ići na potez iznenađenja! Treba doneti najtežu i najodgovorniju odluku u plannarskom životu…

(„Kad god ima mogućnosti, za planinarske akcije na jugu Srbije treba odrediti kružnu stazu, za izlazak na vrh i povratak sa njega. Nije važno da li staza ide u smeru kretanja kazaljke na satu ili obrnuto. Evo, na Ruju staza ide u pravcu sata, a na jesenjem usponu na Sokolov kamen ide obrnuto“ – savet koji smo dali članovima Planinarsko-biciklističkog kluba „Zmaj sa Radana“, na probnom prelasku staze na Radanu, januara 2014.godine, iste staze kojom će se kretati planinari na prvom međunarodnom usponu na Radan jula 2014.godine).

Staza međunarodnog uspona na Ruj silazi u Rakitu! Od Vuči Dela do Rakite je širok makdam! Da, sada ćemo iskoristiti uobičajeni pravac silaska sa Ruja – za uspon na njega! Povukli smo dobitnički potez! Krećemo u 10:15 od Rakite za Vuči del, najpre, a onda i na Ruj! To je bila odluka, ostala je nada – da kiša stane.

Dosta učesnika ipak je odlučilo da ostane u domu. Od onih koji su krenuli na stazu, zbog kiše, blata i neba čija boja nije ni nagoveštavala razvedravanje i sunce, mnogi odustaju već na tom prvom delu puta.

Blato, boje čokolade. Mi, mokri do gole kože. Ali idemo. Nešto nam govori da se ne okrećemo, već da hodamo i mislimo na lepotu i sreću prilikom susreta sa Bugarima. Za sada, ni kamašne ni kabanice ne pomažu. Kaljavi smo, ali ne stajemo. Mi napred, mnogi se vraćaju. Po par reči razmenimo i razumemo jedni druge. Jedni su oprezni, zabrinuti, drugi veruju i nadaju se. Nije planinarenje takmičenje, svako, ko barem jedan korak napravi u prirodi – pobednik je!

Još kraj prvih kuća u Vuči Delu nije bilo nagoveštaja da će kiša prestati. No, na raskrsnici gde se levo hvata prečica za Ruj, kraj baba-Cvetine kuće, a desno ide u centar sela i ka karauli, kiša je potpuno stala. Iznenada, kao da nas je pustila da nesmetano fotografišemo ovo pitoreksno selo, na 1200 m nadmorske visine, razasuto u mnoge mahale, tik uz državnu granicu.

Dobitnički potez u cajtnotu

Već u narednih stotinak metara, do baba-Cvete, ogrejalo je sunce! I to kakvo sunce! Postalo je toplo, pretoplo, neki su zaplakali od sreće! Osušili smo se u tih par minuta! Baba-Cveta, čuvar Vuči Dela, svedok burne istorije, i žena koja pravi najukusniji sir odavde do Sofije, poželela nam je sreću u daljem pohodu. Odjedanput, ono preostalo blato u šumi iznad Vuči Dela, pre raskrsnice za Ruj na graničnom putu, nije predstavljalo nikakvu prepreku. Ma i do članaka da upadnemo u blato, sada znamo da je već posle stotinak metara livada, okupana suncem i sa mirisom lekovitog bilja, trave i poljskog cveća. Sada tek ne stajemo, nova stranica bajke na planini naših snova se ispisuje!

Suze radosnice nagrizaju naša lica. Ako nas neko pita, reći ćemo da smo otekli i pocrveneli od snažnog sunca, ne od plakanja!

Savršen je pašnjak kupolikog Ruja. Zelenilo i pogled…traka Vlasinskog jezera na horizontu, kao i Gramada, Milevska planlna i Vardenik… kanjon Jerme istočno, hiža Ruj odmah ispod vrha, u Bugarskoj. Trnsko ždrelo, Znepole, jazovir Jarlovci. Prestonica Sofija podno Vitoše, od koje se golim okom nazire kvartal Ljulin, a srce kuca brže na samu pomisao blizine te najveće kulturne metropole i najstarijeg grada u Evropi!

Vrh Ruja je jedan jedini, ali pre samog vrha, označena je i kota koja nije najviša. Nema veze, i tu se okupljaju planinari, ali odatle se vide već planinari na najvišem vrhu i već se čuje njihova graja i pesma. Kolo se razvilo!

Izlazak na Ruj je trenutak kada se zamisli svih 1706 želja! Mnogo je planina na kugli zemaljskoj koje se nalaze na nekoj granici, ali samo na Ruju se svake godine u isto vreme organizuje ovaj spektakl, jedovremeni izlazak planinara iz dve države na vrh, a po silasku do polaznh tačaka i program koji upoznaje goste sa kulturnim nasleđem i narodnim stvaralaštvom.

Međunarodni uspon na Ruj je manifestacija koja je pokrenula ceo jug Srbije i zapad Bugarske. Više ništa nije i ne može biti isto kao pre njenog održavanja.

Narod pograničnih krajeva dobio je novu nadu. Uspon na Ruj, ma pod kojim sloganom, ima svoje heroje, kojima je i posvećen i zbog kojih se održava.

Heroji Ruja su stanovnici pograničnih sela, sav narod koji je tamo ostao, i njihovi potomci, koji su održali svoj rodni kraj u životu, koji i dalje, uprkos svemu što se izdešavalo poslednjih pola veka, svakog jutra nalože vatru u svom porodičnom ognjištu.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

2 komentara na “Dobitnički potez u cajtnotu

  1. Miroslav Dokman

    Ovogodišnji, 6.po redu tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, održaće se u subotu, 13.juna 2015.godine. Akciju je po prvi put podržao i Planinarski savez Srbije, i uvrstio je u svoj program tradicionalnih akcija. Slogan 6-tog uspona na Ruj je „Ruj – tradicija i večnost“. Organizatori su PK „Ruj 1706“ iz Babušnice i Turistička organiziacija opštine Babušnica. Kao prateći program manifestacije održaće se u selu Rakita i filmski festival „Ruj Fest“, pod sloganom „Jugoslovenki film se vraća kući“. Ovim ćemo se podsetiti na prvi igrani film u istoriji naše kinematografije, „Rudareva sreća“, koji je 1929.godine upravo snimljen u Rakiti, a posle skoro 90 godina biće prikazan u ovom selu. Uz „Rudarevu sreću“ biće prikazana i revija planinarskih filmova. Sve ovo uz podršku Udruženja „Forum ARtistikum“ iz Niša i Jugoslovenske kinoteke.




    0

Ostavite odgovor na Miroslav Dokman Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *