Da je sve kako bi trebalo da bude, oni bi danas vodili neke firme!

Dragana Stevanovic Ivana Stajkovic

Dragana Stevanović i Ivana Stajković

Nažalost, u Srbiji se u naslovu mogu prepoznati mnogi ljudi. Osobe sa intelektualnim smetnjama i osobe sa nekom vrstom invaliditeta ili pripadnici drugih marginalizovanih grupa imaju još jednu dodatnu nepovoljnost – u tom redu mnogobrojnih oni su na začelju kolone.

Kada se govori o inkluziji ili uključivanju i davanju podjednakih šansi svima, najčešće polemišemo oko toga šta mi kao društvo treba da činimo, a ne činimo. Govorimo o obavezi da se ispoštuju prava osoba koje su na rođenju ili tokom života ostale uskraćene za nešto zbog čega ih društvo ne prepoznaje kao „tipične“.

Razgovor sa ljudima okupljenim u Udruženju za razvoj obrazovne i socijalne inkluzije “Drugačiji zajedno” iz Niša odveo nas je do druge strane ovog problema, one koja je u senci našeg uverenja da “oni” nemaju šta da nam pruže za uzvrat.

ivana

Ivana Stajković i Milica Stojanović

U svetu se sa osobama, kod kojih se bilo kakve smetnje dijagnostikuju vrlo rano, radi od malena na razvoju potencijala.

Kod nas su se dugo i osobe sa intelektualnim smetnjama i osobe sa nekom vrstom telesnog invaliditeta tretirali kao deca, čak i kada odrastu. Tretman koji bi na njih najbolje uticao, dobijaju mnogo kasnije od potrebnog i obično samo u okviru specijalizovanih udruženja, kakvo je i udruženje „Drugačiji zajedno“.

„Čak ih i roditelji često doživljavaju kao decu i ponašaju se prezaštitnički, iako su to ljudi koji imaju od 20 i više godina, ali takavo je shvatanje o ovoj populaciji bio nekada“ kaže defektološkinja Ivana Stajković, predsednica udruženja „Drugačiji zajedno“, i dodaje „Da je sve kako bi trebalo da bude oni bi danas možda vodili neke firme i radili mnoge korisne stvari u životu. Pošto im ova država to do sada još  nije omogućila, iako na to po zakonu imaju pravo, mi smo se sa kolegama dogovorili da im omogućimo da se ovde maksimalno iskažu i da oni o svemu odlučuju“ kaže Ivana.

Jedina inkluzija je ona prevedena na srpski jezik – uključivanje, zajednički život, rad i delovanje.

“Ovde smo svi isti. Kada putujemo mi se ne odvajamo. Moja cimerka je Dragana Stevanović (korisnica Udruženja) koja je kao moja koleginica. Na kraju krajeva to i jesmo jer smo mi tim „Drugačiji zajedno“. To je zpravo uključivanje i to pravo, ne neki život jednih pored drugih” tvrdi Ivana.

kolacic kafeSkrivanje iza paravana

Uključivanje podrazumeva vidljivost i prihvatanje, a to najčešće izostaje, pogotovu kada je reč o poslovima za osobe sa intelektualnim ili fizičkim smetnjama reč.

“Najlakše je dati posao osobi sa intelektualnim smetnjama iza paravana, da ih niko ne vidi. To nije inkluzija, socijalna naročito. A zašto bi tako bilo?! Mi hoćemo da makar na ovako neformalan način, baš kroz taj “Kolačić kafe”, gde možete da popijete kafu koju vam je skuvala Gaga ili pojedete palačinku koju vam je doneo Neša, a dekorisala je Nena, gde možete da dođete sa svojim prijateljima, osetite se kao u bilo kom kafiću i pri tom učinite jedno dobro delo. I što je najvažnije, to je vidljivo. Jer Niš je imao puno zaštitnih radionica i ta preduzeća su pre 30 godina dobro funkcionisale, ali su ti ljudi bili uvek van vidokruga javnosti. Takoreći nevidljivi” kaže Ivana Stajković.

Srce mi je bilo veće od celog pozorišta!

drugaciji zajedno folklor

Uzbuđenje pred nastup u Narodnom pozorištu u Nišu

Koliko je uključivanje za osobe sa intelektualnim smetnjama ili invaliditetom značajno i blagotvorno možda se najbolje može videti kada veštine koje su stekli pokažu pred publikom.

Ansambl narodnih igara i pesama Mozaik iz Niša možda je jedini u Srbiji koji u svom sastavu ima i grupu osoba sa intelektualnim smetnjama i invaliditetom.

Grupa od dvadesetak devojaka i momaka nije samo rekreativna grupa, već je njihovo izvođenje Vranjanskih igara, sastavni deo repertoara ovog ansambla na svim velikim koncertima.

„Moj unuk je u najmlađoj grupi i svaki njihov nastup meni je u toku koncerta očekivano najvažniji, ali kada nastupaju folkloraši iz ove grupe, verujte mi ja se i smejem i plačem. Ne znam da li da ustanem i aplaudiram ili da im se pridružim u igri. Oni toliko emocija ostave na sceni da niko u publici ne može da ostane ravnodušan“ kaže baka jednog od najmlađih članova ANIP Mozaik.

Čovek koji se možda prvi usudio da sa ovom populacijom pokuša zahtevnije koreografije, koje će kasnije prikazati svima, je osnivač ANIP Mozaik iz Niša Marjan Zdravković. Sa njima se prvi put susreo u jednoj ustanovi gde je organizovao koncert folklornog ansambla. Posle nekog vremena pojavilo se udruženje “Drugačiji zajedno”, gde je pozvan da bude volonter što je bez razmišljanja prihvatio.

„Na samom početku rada sa ovom grupom bio sam jako zbunjen ne znajući koje ćemo koreografije raditi. Raspitivao se kod kolega, ali niko nije imao slična iskustva. Odlučio sam da nastavim dalje i jednostavno na svojim radionicama prenesem svu pozitivnu energiju i sve znanje o folkloru i tradiciji koje imam“ kaže Marjan Zdravković, osnivač Ansambla Mozaik iz Niša.

drugaciji zajedno kolo

Uzbuđenje pred nastup u Narodnom pozorištu u Nišu

Nagrada za trud i njihov i njegov došla je vrlo brzo.

„Kada je došao prvi nastup grupe, a imali su najveći nastup u Narodnom pozorištu na koncertu Nacionalnog ansambla Kolo, tek onda sam shvatio da je to prava stvar za njih. Cela sala Narodnog pozorišta je uz aplauze i suze pozdravljala naše drugare iz „Drugačiji zajedno“. Nastupali su na istoj sceni sa profesionalnim igračima, bili smo ponosni na njih, a meni je srce bilo veće od celog pozorišta. Ne mogu da ne kažem da sam ponosan i na sebe kada vidim koliko im časovi folklora znače, da svako od njih ima svoje daire, opanke, dukate…sve ono što je potrebno za nastup“ kaže Zdravković.

Baš kako mu i ime kaže, Mozaik je okupio deliće koji zajedno daju jedanu divnu celinu.

„Ostali članovi Mozaika na grupu „Drugačiji zajedno” reaguju jako lepo i s ponosom, prisustvuju svakoj njihovoj probi, jednostavno shvatajući draž cele te grupe. Čak se nude da pomognu. Što se mene tiče ja ljubav, koju je teško opisati, doživljavam svake večeri na njihovim radionicama kada mi neko od njih napiše i donese pismo koje je posvećeno meni i mom radu sa njima“ dodaje Zdravković.

„Vi tu iskrenost u današnje vreme retko gde možete da sretnete!“

drugacijiIako radi posao koji i pored sveg profesionalizma uzima svoj danak svakodnevno, predsednica udruženja “Drugačiji zajedno” Ivana Stajković kaže, da radeći u udruženju, uvek dobija.

„Ja se na poslu dajem 150 posto, jer radim u Specijalnoj školi , gde sada imam i decu iz Kuline, za koju znamo da se nikada ranije nisu obrazovala i radim sa decom sa jako dubokim psiho-fizičkih smetnjama. Nakon pet časova sa različitim grupama vratim se kući gde me očekuju moja deca, koji su tinejdžeri i imaju svoje probleme…a onda dođem ovde na neku radionicu i počnem da se smejem na šale, zbog njihovih osmeha, pisama zahvalnosti. Osećam kako se punim pozitivnom energijom. Prosto su to ljudi kojima je tako malo potrebno da budu srećni, da se sa vama smeju, da sa vama podele neke svoje novosti, da vam se svaki put bez izuzetka obraduju kao najrođenijem i da vas zagrle kao kada se s nekim ne vidite jako dugo. Vi tu iskrenost u današnje vreme retko gde možete da sretnete. Shvatiš da ti od njih uzimaš tu pozitivnu energiju i da je grehota da ne uzvratiš najbolje što možeš“ kaže Ivana Stajković.

Na prvi pogled deluje komplikovano, plašite se da vas neće razumeti? Sklanjate svoju decu da ne gledaju dok i sami okrećete glavu od njih? Hoće li se vaša deca zaista uplašiti, hoće li postaviti pitanja na koja je teško dati odgovor? Ne bojte se. Deca osećaju dobrotu i znaju da uzvrate istom merom. Za njih nije potrebna dodatna obuka. A za odrasle, proverili smo – osmeh najbolje deluje. Kao i to da ćete u razgovoru sa tim “drugačijim” ljudima naučiti mnogo toga. Ono najvažnije je da ćete naučiti nešto o sebi i o tome koliko ste u stanju da se sa drugim ljudima povežete, komunicirate i osetite radost međusobnog darivanja čistih emocija.

Možda je najbolje priču završti rečima nepoznatog autora, koje se nalaze i u opisu udruženja „Drugačiji zajedno“

„Možda s Božjom voljom, ili možda zbog sitne promene u genima, ali iz ljubavi, na nečiju radost, rodilo se Neko, maleno Cveće sa jednom laticom manje, Ptičica kojoj nedostaje neko perce; Bubica, koja se jedva kreće, jer joj nožica fali. Ovo Cveće isto tako divno miriše kao bilo koje drugo Cveće, koje ima sve latice.

Cvrkut Ptičice suze mami iz očiju. Bubicu, dok polako savladava za nju težak put, svako zastane da pogleda, jer na njenim leđima predivno sjaji jutarnja rosa. Život je dar. Ako se razlikuje od prosečnog-zahteva snažno srce je još veći dar, jer nas vodi na razmišljanje…na nežnost…na preobražaj“

unnamedlogo-gradjanin-300x4Ovaj tekst je rađen u okviru projekta“Medijska podrška inkluzivnom obrazovanju“,  koji sprovodi Centar za unapređenje društvene svesti – Super građanin, a koji je podržao Centar za ineraktivnu pedagogiju. Za potrebe daljeg objavljivanja, možete ga preuzeti u celosti uz navođenje izvora, bez prethodne konsultacije sa administratorima ovog sajta. Ukoliko želite da objavite samo delove teksta (izjave) potrebno je da uputite zahtev sa obrazloženjem o svrsi korišćenja i načina na koji ćete to učiniti. Tekst su pisale Marija Stojanović i Marijana Prokopović.
Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *