Berlin – imperativ alternative

U prestonicu Nemačke sam stigla pre 10h. Do „check in-a“ je bilo četiri sata, te sam odmah nakon doručka krenula da nađem neku turu, jer je, složićete se, to bolje nego da kunjam u holu hostela ili kafiću nekom, neispavana od puta.

Ispred Brandenburške kapije mnogo je vodiča čijim se grupama možete pridružiti na „free“ turama, uglavnom na engleskom, nemačkom i španskom. (Pod „free“ turama mislim na one ture bazirane na bakšišu, po tome koliko sami na kraju procenite da vredi tura, toliko platite vodiču, ne na one kad se uvalite povećoj organizovanoj grupi turista i ogrebete za dž za neku informaciju od vodiča). Potkrepila sam se kafom u jednom od nekoliko lokala, gde je red turista čekao da naruči. Za vodiča mi se zalomio Mark, profesor istorije iz Londona, čija je uža specijalnost istorija Berlina.

Krenuli smo od hotela Adler, gde je Majkl Džekson klatio svoju bebu s balkona par sekundi. Evo, guglala sam kasnije da vidim o čemu se radi.

Niz Bradenburšku kapiju, simbol primirja i najveće podeljenosti u istoriji Berlina, proticala je reka ljudi.

Francuska crkva s jedne i nemačka crkva s druge strane Konzerthaus-a, koje imaju identične kupole, svedoče o liberalizmu Nemačke i dobrodošlici Francuzima, protestantima, koji nisu mogli svoju veru da propovedaju u Francuskoj u XVII veku, pa su prebegli u Berlin.

Posetili smo spomenik u čast stradalim Jevrejima u Drugom svetskom ratu, koji podseća na grobove. Autor nije želeo da objašnjava svoje delo, ali njegovo sivilo, neobeleženost tih velikih ploča već dovoljno govore za sebe. Šetajući kroz spomenik može da se zapazi kako se na početku primećuje razlika među pločama u njihovoj visini i nagibu. Kako se zalazi dublje, osećaj je kao da ste u nekom lavirintu i sive ploče postaju vaše jedino okruženje. Tako i sa rasizmom – što više uzima maha, manje je primetan. Ovo je naravno jedno od tumačenja ovog dela.

To da Nemci ne ćute o svojoj mračnoj strani istorije, iako je se stide, može se videti i na trgu Bebelplatz. Tim sam trgom već koračala ranije, a tek sam sada zapazila i čula priču o jednom memorijalnom spomeniku, koji se može videti kroz staklo u samom centru trga. Prazne police svedoče o oko dvadesetak hiljada spaljenih knjiga, uglavnom jevrejskih autora i onima koje propagiraju homoseksualizam i ideologije koje su se kosile sa novom idejom o moralu, koju su Nacisti želeli da stvore. Na nekoliko metara odatle je i ploča sa citatom Hajnriha Hajnea iz doba španske inkvizicije: „Tamo gde se spaljuju knjige, spaljivaće se i ljudi.„.

Mark nam je skrenuo pažnju na to kako se istorija ponavlja, kako holokaust može da se desi ponovo i zato je jako važno pričati i iznova se sećati ove tamne strane istorije, a Nemci dosta rade na tome.

„Naravno, kao što su radili i na izgradnji Francuske crkve nekoliko vekova pre Drugog svetskog rata“, ovu malu oholost, koja bi potkrepila njegovu tezu, nisam izustila.

Check point Charlie – najpoznatiji granični prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina, uglavnom su koristile diplomate i strani državljani. Njegovi ostaci i danas podsećaju na taj period, a na ulicama se može videti ostatak zida, i pratiti kako je on prolazio.

O životu u Istočnom Berlinu dosta može da se vidi u interaktivnom DDR muzeju. Kolektivni duh koji se od malih nogu razvijao tako što su sve klinje morale da sede na noši dok poslednji ne završi. Nudizam, kao odraz brisanja klasnih razlika. Automati za autobuske kartice, koji su izdavali kartice bez obzira da li je putnik platio ili ne. Nadali su se da će se putnici međusobno kontrolisati, ali su se oni udružili i masovno švercovali. Ples Lipsi koje su izmislili za omladinu, ali koji nikad nije zaživeo jer je omladina već zavolela da roka i rola.

Danas se, nedaleko od grafitima išaranim ostataka Berlinskog zida, nedeljom održava vintage Fleamarket. Nešto otprilike kao auto-pijaca u Nišu, samo više „cool“. Tamo miriše klopa iz raznih delova sveta. Od urugvajske brze hrane do salepa, koji sam prvi put u Sarajevu probala. Može da se iskopa polovan Boss džemper il’ nova potpuno unikatna, ručno oslikana majica. Šoljice nečije nemačke prababe đuture s pohabanim albumom sa starim slikama.

Grejem ruke na kartonskoj šolji kuvanog vina i idem da izvidim kakva se to muzika čuje. Protest na žalbe na buku. Ako me poznavanje muzičkog ne vara, neki energični pankeri udaraju u bubnjeve gotovo agresivno. Prilazi mi devojka, vrlo kulturno i neagresivno. Potpisujem peticiju da se muzika ne ukida u to doba dana u tom delu grada. Berlin će inače nedeljom zvučati kao tek neka grajica vaspitane nemačke dece i roditelja, baba i deda koji ih čekaju da se u parku izigraju – uzbudljivo poput izveštaja o vodostanju.

U jednom od „šta videti u Berlinu” tekstova, našla sam predlog da odem do Ritter Sport prodavnice čokolada, dok je recimo devojka potpuno zaboravila da predloži da rezervišem unapred ulaz u Rajhstag, zgradu nemačke skupštine. Ovo je ostala jedna od mojih nerealozivanih želja, jer nisam uspela da nađem termin koji može da se rezerviše samo dva dana unapred. Al’ sam zato uspela da kupim Ritter Sport čokolade u njihovoj specijalizovanoj radnji, po skoro duploj ceni nego što se mogu naći u Rewe-u na akciji.

Usput sam bacila pogled na najveći cilindrični akvarijum na svetu u hotelu Radison Blue i prošeta muzejom Otto Weidt-a, koji je zapošljavao slabovide Jevreje u doba Drugog svetskog rata i time pokušavao da ih spase odvođenja u logore.

Namrndžala sam se u indijskom restoranu „ARMIT“. Ko voli indijsku klopu, moja topla preporuka. Porcije su im „kad ručaš ne večeraš“

Svakako su ostali neistraženi mnogi zanimljivi ćoškovi, parkovi i panorame Berlina. U jednom haustorčiću u koji sam zašla nudili su karte za pozorišnu predstavu robota-čudovišta. Ovaj Berlin da smanji doživljaj s alternativama!

A sam grad je dovoljno zanimljiv, da ga vredi posetiti i kad imate alternativu.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *