“AT LAST, SIR TERRY, WE MUST WALK TOGETHER.”

Tan2015-3-12_162930655_2

Ove reči, napisane u maniru Smrti iz knjiga o Disksvetu, osvanule su danas na tviter nalogu pisca Terija Pračeta. Na veliku žalost svih ljubitelja epske fantastike, danas je umro jedan od njenih velikana.

Njegovo pisanje dalo je epskoj fantastici jedan novi pod-žanr – komičnu fantastiku. Najpoznatiji je po serijalu knjiga o Disksvetu, svetu u obliku diska, koji na leđima nose četiri slona, koji stoje na leđima kornjače koja plovi svemirom.

Iako fantastičan svet, sa magijom, vitezovima, zmajevima, čarobnjacima, plemićima i njima sličnima, ovaj serijal značajan je kao satirična saga koja ismeva mnoge mane društva i okreće drugu stranu medalje viteštva, junaka, kraljevića i veštica, čineći ih mnogo ljudskijim.

U njegovoj biografiji na kraju knjiga stoji da se bavio novinarstvom, ali: „Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla.“
Ipak, u jednom intervjuu za Gardijan je rekao da ne postoji bolja osnova za pisca nego da svet posmatra kroz objektiv gradskog reportera.

pracet-2Pisao je i knjige za mlađe čitaoce, to jest, njegova prva knjiga je bila upravo za decu, o narodu koji na svetu zvanom Tepih, posle koje su sledile prve knjige o Disksvetu: „Boja magije“, „Svetlost čudesnog“ i „Jednakost rituala“, koje su mu i omogućile da od pisanja živi.

Izjavio je i da „Kako stvari napreduju, i sa knjigama za odrasle i sa knjigama za decu, vidim načine na koje možete, bez da zvučite kao propovednik, da sugerišite jako interesantne stvari.“

Dobio je Orden Britanske imperije za zasluge u literaturi, odnosno titulu ser 2009. godine, a dobitnik je i World fantasy nagrade za životno delo.

Teriju Pračetu je 2007. godine dijagnostikovana Alchajmerova bolest i od tada je postao pobornik „asistirano samoubistvo“, gde bi svako mogao da odluči kako želi da umre, ako mu je već dijagnostikovana neizlečiva bolest. On sam, kako je govorio, želeo je da umre mirno, sa Tomasom Talisom na iPodu, pre nego što ga bolest preuzme.

„Jer kada bih znao da mogu da umrem kad god poželim, tada bih iznenada svaki dan bio dragocen kao milion funti. Kada bih znao da mogu da umrem – živeo bih. Moj život, moja smrt, moj izbor.“

Umro je u svojoj kući, sa svojom mačkom koja mu je spavala na krevetu i okružen porodicom.

Napisao je preko sedamdeset knjiga, od toga 40 o Disksvetu (četrdeseta, pod nazaivom „Raising Steam“, kod nas još neprevedena, izašla je prošle godine), a za najskoriji rad koristio je programe za prepoznavanje glasa. Jedan od poslednjih projekata je bio i saradnja sa naučno-fantastičnim piscem Stivenom Baksterom na seriji romana „Long Earth“, čiji četvrti deo treba da izađe na leto.

Lavine saučešća stigle su sa svih strana sveta – uključujući prijatelja i koautora Nila Gejmena („Dobra predskazanja“), kao i pisce AS Bajata i Margaret Etvud, te Dejvida Kameruna.

Uz najveće poštovanje legendi fantastike, završavam tekst odlomkom iz knjige „Zanimljiva vremena“ (prema kojoj je najveća kletva „Dabogda živeo u zanimljiva vremena“):

„Pre­ma fi­lo­zo­fu Li Tin Kam­či­ju, ha­o­sa uvek ima naj­vi­še ta­mo gde se zah­te­va red. Osim to­ga, ha­os uvek nad­ja­ča, i to za­to što je bo­lje or­ga­ni­zo­van.“

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *