Ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno – dođite nam opet!

Bolesna štenad i Crveni karton u Feedback-u, 19. 01. 2018.

Često mi se u poslednje vreme desi da pomislim kako je sve oko mene nekako generičko, automatsko, predvidivo i već viđeno… To naročito dolazi do izražaja kada sa ljudima razmenjujem misli, ideje i stavove u svakodnevnim razgovorima. Sve te prosto-proširene rečenice služe samo da se održi ta nužna spona u prostorno-vremenskim sudarima sa ljudima. I to nazivamo prosto: komunikacija – to popunjavanje praznina u etru međuljudskih odnosa. I sve te reči nisu tek tako, same po sebi tu. Uvek treba da paziš šta i kako pričaš. Uvek ulažeš napor da osmisliš tekst, povežeš misao i glas kojim tu misao bojiš u razne nijanse. Jer neka reč, koliko god tebi lepo zvuči, s „druge strane“ može da znači sasvim suprotno od onoga što si želeo da se shvati.

A vi, dragi čitaoci, kako god shvatili ovo pisanije, nazovite ga opširnim, ili iscrpnim uvodom, možda čak posve nepotrebnim, nastalo je sa ciljem da vam objasnim da, iako se čini da sam od onih kojima reči dobro idu, često se, verovali ili ne, toliko zaglibim u njima da mi i vođenje običnog razgovora predstavlja podvig. Sa sagovornicima je čak i lakše, a kad ostanem sama sa sobom – to već postaje svojevrsna umetnost. I uopšte ne znam čemu sve to i za čije babe (ili dede) zdravlje, kad svoje narušavam opterećujući se time da budem ispravno shvaćena.

Neki ljudi se tom umetnošću uopšte ne opterećuju. Metafore krasne oterali su odavno u krasni… je l’ te… Jeste. KURAC! I rekla sam, pa šta? Ako vam smeta, d’izvinete, tvrd diskurs na ovim zidovima, onda nemojte ni da se kačite po njima. Uvek imate izbor.

Isto tako ste imali izbor i da ne slušate Bolesnu štenad uživo u petak. A ako vam je preterano stalo do njih, došli ste, videli ste, čuli i otišli i za sledeći bend vas boleo isti… je l’ te… kurac. Što se mene tiče, mene za sve od sad boli… je l’ te… taj kurac. Tol’ko me boli da više uopšte u daljem tekstu neću da stavljam ovo „je l’ te“ i ove tri tačke. Mislim, čemu… (ove tri tačke stavljene su radi dramske pauze a ne onog što se u studiju koristi kao „piiip“ efekat).

A i ne znam kako drukčije da napišem izveštaj o bendu koji u svom opusu nema ama ni trunku onih tanano brušenih stilskih figura koje sav taj naš domaći rokenrol čine tako poetičnim. I tol’ko je ta poetičnos’ otišla daleko da statistika kaže da je Cane iz Partibrejkersa citiraniji na fejzbuku čak i od Andrića i Selimovića zajedno. Ot’šo nam andergraund u pičku materinu – vju/šer/kopipejst i … tol’ko. I kad smo već kod Caneta, na um mi pada jedan logički paradoks. Najnadrkaniji čovek na srpskoj sceni postao je idol generacijama, čovek koji proziva sve i svakoga, kome je duševna hrana da napravi neki, makar verbalni eksces, da nekom „doskoči“ gađajući ga u sujetu. (Gađani ima sreće ako je na njega poletela samo neka oštra reč a ne predmet, kao binski monitor na primer).

I onda, sva ta alternativna elita koja se kune u kafane i rokenrol zaobiđe Feedback u petak jer im Bolesna štenad deluju nekako priprosto sa svojim prozivkama. Al’ možda je baš problem u tome što oni ničim ne gađaju obične smrtnike, nego baš te andergraund glavešine. Kad kažeš da Oliver iz KKN i Koja iz Discipline kičme smaraju, to mu dođe isto kao da si zakletom verniku ušao u kuću, još se nisi izuo, a već si mu pljunuo na ikonu. Teška priča… To ni Timbe iz Ajs Nigrutina ne bi umeo da pretoči u stihove kolko je strašno i neizrecivo, a kamoli Vranjković u najkontemplativnijim momentima svoje lude inspiracije.

Al’ kol’ko god da su se trudili (mada, ipak su od onih što ih baš zabole) Bolesna štenad nije uspela da nas, što se kaže, istrese iz gaća. Prosečan posetilac Feedback-a mogao je sasvim bez opasnosti po svoje ekstremitete, glavu i uopšte zdravlje, da se promuva kroz masu, a pri tom i nauči neku poučnu recitaciju u brzom ritmu jer se stihovi ovog benda zarazno urezuju u svest, s obzirom da su prilično kratki i efektni, što se kaže, jebitačni. Al’ kad smo već kod jebanja, da citiram jedan drugi tekst sa našeg portala: ova svirka je trajala kraće no prvi sex. Šta znam, možda su od ponedeljka do petka svaki dan išli na posao, pa se umorili… Kad jebeš samo vikendom, izgleda zaboraviš kako se to radi, pa ti treba malo da se zalumfaš, što bi reko Čkalja…

Zato su ovi iz Crvenog kartona bili poprilično zalumfani. A kako i ne bi, kad su svoje sviračko „gradivo“ obnovili skoro 80 puta tokom protekle godine na raznim samostalnim svirkama i festivalima. Ono jeste pank, tu- pa- tu-tu-pa i ćao, prosto ko pasulj, al’ajd skuvaj ga ti sam – u prevodu – nabudži kondiciju da rljaš po instrumentima te učiniš da se klinci ispred bine zasite nezajažljivog divljanja i konačno prestanu da se dernjaju „jooooš“. E, tu već prosečni posetilac Feedback-a nije imao šta da traži. A ako je i tražio, mogao je od svog pića koje je slučajno ostavio na nekom od stolova da na patosu nađe samo rasute stakliće, Žaretovu povraćku, nekakve konfete koje nemam pojma otkud tu i naravno, kako to na ovakvim iventovima obično biva, martinku u glavu, slučajno. Ali ipak, dobio bi barem jedno ljubazno i kulturno „izvini(te)“ jer ovi prljavi pankeri ipak nisu nekakvi neandertalci već sasvim fino vaspitana deca i budući akademski građani. Sad arlauču i SKAču, guraju se, makljaju na sve strane, al’ garantujem, neće ni cela decenija da prođe a već će da se u ovakvim prilikama pridruže onom „mirnom“ delu publike koja je zaposela ivice i ćoškove kluba sitno SKAkućući u sebi. A ko zna, možda će i već posle prvog benda da zapale kući na spavanje i prozivaju među sobom ove ostale iz ekipe kako su matori papučari jer nisu uopšte ni došli.

I sve to se u petak možda desilo da bi se ti neki novi klinci koji, za deceniju dođu (nadamo se) na isto to mesto i slušajući pesmu Devedesete našli u čudu pred nesaznatljivom metaforom. Jer možda nekad i dođe vreme da neko, d’izvinete, stisne šafl opciju.

Jer ovaj ripit stvarno više ide na kurac.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *