„Ako nešto niste dobile, same ste krive jer niste tražile“

IMG_3849Jutro je počelo sunčano i s lepom vešću – bilo je mesta u autobusu da krenemo na izlet do vidikovaca gde Dunav pozira za razglednice i udžbenike iz geografije i turizmologije.

Nakon neuspelih pokušaja da kupimo hleb oko 14:30h, pridružile smo se grupici ljudi iz Srbije za mlade, koji su pristigli upravo iz Golupca i upoznavali okolinu. Najpre smo čuli uvodni deo o tome kako idemo da posetimo Veliki i Mali kazan, mesto gde je Dunav najdublji i najuži na čitavom svom toku. Kazan jer je na tom mestu pun virova.

Peli smo se nekim blago strmim stazama. Planinarenje u mini-suknji – da se uvede kao podvrsta ove discipline! Uspešno preživeh floru planine Miroč. Pogledi koji su dosezali do Rumunije, to zelenilo i plavetnilo, to prostranstvo…nije me uopšte začudilo, kada su pomenuli posle ovih obilazaka, selfija i sigurna sam mnogo novih profilnih priču o bosonogom Žiki. To je neki lik koji nikad ne nosi čarape i cipele, jer želi da se stopi sa zemljom. I taman kad pomislih da sam na pragu novog, interesantnog pasusa, shvatih da je Milanovac nešto ranije i da ćemo ostati uskraćene za zadovoljstvo da svratimo u njegov restoran, na Keptan Mišinom bregu. To mesto je malo van grada, kad se produži prema Beogradu.

IMG_20160815_001801No, svakako da smo vrlo zahvalne i za ovu ukazanu priliku. Organizatori su nam omogućili da ostanemo noć duže, jer jedini autobus na relaciji Milanovac-Niš saobraća samo radnim danima. Pozdravljale smo se sa ljubaznim domaćinima, teta Emom i čika Pajom. On je radio je na dekoraciji neke drvene kocke, suveniru kome se strpljivo posvećivao. Poklonio nam je po jedan iz prethodne kolekcije.

„Ako nešto niste dobile same ste krive, jer niste tražile“, komentarisao je naše gostovanje, koje se bližilo kraju.

Srdačnost naših domaćina i organizatora bila je i više nego dovoljna da se preživi nadrndani šofer posle naših nekoliko sati spavanja. U pola 6 ujutru. U ponedeljak.

Vukle smo kofer pustim ulicama Milanovca. Skoro da nije bilo ljudi na vidiku, a taman smo navikle da ih pozdravljamo i mahnemo. Osećale smo se kao u svom mestu. Iz pekare je mirisao sveži hleb, a ja sam jedva čekala da zagrizem sendvič iz ranca, napravljen od pogače dobavljene u kafani. Doduše okrnjene, jer nisam mogla da odolim kada su mi je toplo spakovanu uručili.

Dok je Rijana iz zvučnika molila „please, don’t stop the music“, uhvatila na svom skučenom sedištu neku poziciju gde se činilo da je san imao najjači signal, kad začuh vozača kako dovikuje ljudima koji bi da uđu:

„Nema mesta. Pun sam. Ovi se vraćaju s festivala…pi*de materine.“

E pa dragi naši domaćini, organizatori i svi vi koji ste učinili da se ovaj festival održi i da nama bude divno…želimo vam bar jednu vanrednu liniju na ovoj relaciji naredne godine. Rastite, širite se i ostanite tako srdačni!

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

2 komentara na “„Ako nešto niste dobile, same ste krive jer niste tražile“

  1. Pingback: Ako nešto niste dobile, same ste krive jer niste tražile – Youth initiative I want! I can!

  2. Pingback: Ako nešto niste dobile, same ste krive jer niste tražile – Danube Fun Fest

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *