After the after party…

Trenutno popularni hitić koji ćemo zaboraviti za par meseci ima tu frazu koja mi je ostala u sećanju – „after the after party“. I to mi je palo na pamet kada sam se u sitne sate 8. avgusta (9. zapravo, pošto je prošla ponoć) našla na keju, kod Amfiteatra.

Legenda kaže da je kej za vreme Nišvila „ponovo ono što je nekad bio“, drugim rečima stecište alternativaca raznog kova. Obilaženje kruga oko amfija traje sat vremena, dok se ispozdravljaš i popričaš sa svim ljudima koje sretneš, a „nisi ih vidil’ 300 godina“ što kaže Darko Rundek. Iz toga logično proizilazi „zakasavanje“ do sitnih sati sa one strane ponoći.

I tako, kad muzičari sa River stejdža odu, ljudi iz tehnike pokupe tehniku, volonteri se raziđu na kratko, pa se opet vrate – mi smo još tu. A onda odjednom, tik pre nego što neko krene da drži predavanja o dubokim filozofijama, dubokom svemiru, politici ili teorijama zavere, odjednom se začuje horsko pevanje uz gitaru i u kadar ulazi više od 20 ljudi koji se raspoređuju po još toplom betonu, sa gitaristom u sredini.

U duhu Nišvila, i da niko ne ostane zapostavljen, posle 10 minuta formira se i drugi stejdž. Gitara i… flauta?!

Kvalitetne improvizacije, a zatim i poznati hitovi, a zatim kad pokušam da snimim lika sa flautom on kaže „Čekaj, čekaj“ i rastavlja flautu, pakuje u kofer i vadi iz druge kutije… Saksofon?!

I nastavlja da svira.

Tokom kratkog predaha, saznajem da se zove Nikola Miloradović, da svira flautu već 8 godina, a saksofon tek 4 meseca (ali to je dosta slično), da studira u Beogradu, ali leta provodi u Nišu, na keju. I da provodi sve svoje budno vreme – svirajući.

A oko vrata nosi kartu Nišvil performera. To znači da ćemo ga slušati i na jednom od stejdževa. Zapravo na dva. Danas, 9. avgusta, od 19 sati na Museum stejdžu u sastavu Kenedi & Srđan Savić (na ulazu u Tvrđavu, pored Džez muzeja), a zatim i od 21.30h na Air stejdžu u Gypsy Jazz kvartetu (od ulaza u Tvrđavu skrenete desno, pa malo iznad Letnje pozornice).

Ovakve situacije su skriveni dragulji i pokazuju da je magija Nišvila obuzela grad, ali i da, za razliku od mnogih drugih festivala, Nišvil nipošto nisu samo Earth i Sky bine i hedlajneri koje svi znamo. Ali, kao i sve skrivene dragulje, nalaze ih samo uporni.

Super radio u skladu sa svojom uređivačkom politikom zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, bez obaveze obrazlaganja takve odluke. Komentari ne predstavljaju stavove redakcije Super radia i privatno su mišljenje autora komentara. Nećemo objavljivati komentare koji sadrže psovke, uvrede, govor mržnje kao i komentare koji se ne odnose na vest koja je komentarisana. Komentari koji sadrže linkove ka drugim sajtovima takođe neće biti objavljeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *